Borovec iz mog ugla za skijanje i zimovanje

O skijanju u Bugarskoj čuo sam (skoro) sve  najbolje. U nekoj od mojih analiza odnosa cene ski passa (30-35 evra), smeštaja (25+evra) i dužine staza (58km), upravo je Borovec bio prvi na listi. Samostalno sam bukirao preko interneta smeštaj, kolima lagano organizovao put, prošao sve staze, jeo i pio u više mehana (kafana) i rešio da vam ovde sve saberem i usmerim vas uz što više saveta.

Skijanje u Bugarskoj – kako i zašto?

Kada se kaže “skijanje u Bugarskoj” svima je najpre asocijacija skijalište Bansko. Tamo sam bezuspešno pravio svoje prve skijaške korake 1998. godine, ali se svega toga vrlo malo sećam, fino potisnuo, jer mi skijanje tad nikako nije išlo. Za Bansko važi priča da je dug red na gondoli, da celo mesto zapravo nije na stazi već u podnožju (Brzeće na steroidima) i onda me u tom izboru destinacija sve nekako vuklo ka borovima, odnosno Borovecu (ili kako ga stranci oslovljavaju Borovets). Uz to, informacija da se na vrhu nacionalnog parka Rila, gde je zapravo Borovec, nalazi i Musala, najviši vrh Balkana, dodatna je inspiracija za putovanje. Tu je negde u priči i skijalište Pamporovo, ali je dalje i kraće su staze, pa je ipak izbor pao na Borovec.

Autor teksta na vrhu

Odmah ću vam reći i oko Covid pravila putovanja. Stalno se menjaju. Drugar 7 dana pre nas ušao samo na potvrdu o vakcini ili preležanom virusu. Pred naš polazak uveli su + obavezan PCR, sreća bio smanjen na “samo” 50 evra pa smo to uračunali kao “iznenadni zdravstveni trošak” zlu ne trebalo. Ako ste iz Srbije, SAVET je da obavezno pogledate ovu stranicu i skrolujete do Bugarske i vidite u momentu putovanja kakva su pravila. Kružila je neka priča da uopšte ne može da se uđe u Bugarsku, što nije istina, naravno. Gde će nama Srbima da zabrane ulazak u bratsku Bugarsku 🙂

Put do Boroveca (Borovca, Borovetsa)

Ja sam krenuo iz Beograda i planiranje puta mi je izgledalo poprilično lagano, što se u praksi i pokazalo. Godinu pre sam išao na Jahorinu, iako je puno volim, put do tamo mi je jako naporan. To uopšte nije slučaj sa Bugarskom i Borovecom jer je 90% puta autoput. Onih 10% otpada na radove pri ulasku u Bugarsku (20ak minuta vožnje) i kasnije skretanje sa autoputa kod Dupnice do Boroveca.

Autoput posle Sofije

Mapa kaže da mi je Beograd – Borovec skoro 500 km i da mi efektivno treba oko 5 sati i 40 minuta, bez stajanja na granici i pauza. Supruga i ja smo prvu pauzu napravili u Pirotu, iako nešto nismo bili posebno umorni, bili smo gladni i piškilo nam se, a toaleta od Niša do granice nigde (čisto da znate). Ali ispalo je fino. Izbor kafana u Pirotu je jako fin, ne bih da favorizujem niti jednu ali evo mape i spiska “pa si birajte” 🙂 Zaista bi bilo šteta ne svratiti, kad malo bolje porazmislim.

Na granicu smo došli oko 18 sati, gužve nije bilo, samo kamioni (koje naravno zaobilazimo) samo nam je Gugl mapa u realnom vremenu pokazivala crvenilo i gužvu, ali to je bila varka upravo zbog kamiondžija, sve je išlo lagano i bukvalno smo bili sami na granici (24. januar oko 18h). Nakon pasoške došli smo na Covid kontrolu, gde su nam pogledali pasoše i sertifikate, kao i PCR, dok je žena sedela u kolima, imao sam utisak da smo mogli još dvoje ljudi sa pasošem a bez sertifikata da uvezemo u Bugarsku (psst).  OBAVEZNO kupite vinjetu na ulasku, mada je idealno da uradite to unapred preko ovog sajta da vam se bugarska u radnji kod granice ne bi ugradila 300 dinara.

Pred sam ulazak u Borovec

Najlošiji deo puta je odmah posle granice, radovi gde Bugari nikako da završe svoj deo puta, ali napreduju. Srećom nema gužve, pa brzo ide. Nakon toga je autoput praktično sve do Sofije i dalje ka jugu, gde pratite skretanje za Blagoevgrad. Verujem da ste već vozili ovom trasom, ali ako niste, bez brige, sve je lagano. Kad prođete predgrađe Sofije i one Sovjetske solitere nastavljate samo autoputem sve do Dupnice gde se silazi sa autoputa. Nigde nikad nećete videti skretanje za Borovec, već se tu i tamo pojavljuje Samokov, mesto pre Boroveca. Ta deonica puta koji nije autoput je sjajna, put je perfektan, samo se blago penjete, bez krivina. Nemate osećaj uopšte da ćete otići na neku planinu, sve do mesta Samokov, koji neodoljivo podseća na neka mala Ruska mesta koja sam video u obilasku Sibira. Tu vam je market Bila i Lidl, ako vam šta treba i već odatle se vide prelepe staze skijališta Borovec.

Centar

Borovec – skijalište i ski staze

Ono što vas sigurno najviše zanima. Biću vrlo precizan u opsima i ispričati detalje koje retko gde možete pronaći. Najpre, Borovec kao širi kompleks se sastoji od čak 3 skijališta: Sitjakovo, Jastrebec i Markudžik.

Žičara Yastrebec

Za razliku od Kopaonika koji nekako ide u širinu, Borovec ide u visinu. I dok vam je Sitjakovo na 1.300-1.600 mnv, Markudžik je na 2.200-2.500 mnv, što je zaist wow! Jastrebec je na 1.440 – 2.050 mnv, gledano od kraja do početka staze. Prednost ovoga je što kad ima magle, uvek će barem jedno skijalište biti u upotrebi, za razliku od Kopaonika kada je magla svuda je magla. Nama je jedan dan ovaj visoki Markudžik bio neupotrebljih i zbog magle i zbog -15 stepeni, pa smo vozili Sitjakovo. Jastrebec je na vrhu bio malo u magli, ali veći deo staze bio sjajan za vožnju.

Skijalište Sitjakovo

Sitjakovo je u samom centru Boroveca, i ako se recimo smestite u hotelu Rila, imaćete pogled na tu stazu. Sitjakovo ima nekoliko plavih, 3 crvene i jednu crnu ali je mana što jedna plava staza seče crvene, pa ako vozite crvene, moraćete da pazite na početnike u jednom delu. Ovo nije savršeno rešeno i delom podseća na Jahorinu, ali može završiti posao, posebno ako ste početnik, ima sjajnih blagih staza u blizini koje se ne seku sa crvenim.

Skijlište Markudžik

Markudžik, najviše skijalište od svih je posebna priča. Do njega vozi retro gondola koja nas je oduševila, sve dok nam se dupe nije smrzlo na plastici iz 1970. godine. Tu bi mogli da ulože, zaista, jer sada je više atrakcija nego što je ozbiljno, ali radi posao. Fascinantno je da na preko 2.200 do 2.500 imate jedno potpuno zasebno skijalište, gde ima i plavih čak i zelenih staza, ali i crvenih i crnih. Taj deo planine ima nisko rastinje, što je kontrast od borova i svega ostalog što postoji u okolini. Interesantno je za skijanje i ima nekoliko barova i restorana, ali treba pratiti vremensku prognozu. Svakako je doživljaj na Balkanu skijati na skoro 2.500 mnv, što je prednost Boroveca.

Markudžik

Skijalište Jastrebec

Jastrebec je skijalište između Sitjakova i Markudžika i karakteristično je po tome što ima “samo” 3 crvene staze koje su jako duge. Pravo uživanje za iskusnije skijaše. Ja sam je spuštao sa 2-3 pauze. Na sredini recimo, kada se dođe, ne vidi se gore kraj, dole početak. Moram priznati da mi je ovaj deo skijališta bio omiljen. Mana je što postoji praktično samo jedan kafić-restoran koji je sjajan, ali malo deru po ušima.

Yastrebec

Odmah ću vam dati savet da preuzmete aplikaciju MyBorovec. Tu ćete imati pregled svih staza, mape, vremenske prognoze, ski liftova. Zaista jedna fina i kompletna aplikacija.

Mana skijališta je definitivno slabija povezanost skijališta među sobom. Na primer, ako sa Sitjakova, koji je najbliži svim hotelima, želite da odete sa staze ka Gondoli koja vozi ka Markudžiku i Jastrebecu, jedva ćete ubosti ski put, morate skidati skije, pešačiti 10 minuta i čekati red za retro gondolu. Ako recimo kasnije sa Jastrebes dela želite da se vratite na skijama, takođe morate ubosti ski put, koji ima i dosta pravih delova. Imam utisak da je na Kopaoniku, Staroj planini, a posebno Jahorini to sve mnogo bolje povezano. Tu me posebno oduševljava Jahorina gde sa vrha možete bukvalno u bilo koju tačku skijališta.

Skijanje na Markudžiku

Ukoliko vam se do sada ovaj tekst dopao, možete se prijaviti na moj njuzleter. Povremeno objavljujem korisne savete i informacije sa drugih destinacija.

Borovec hoteli i smeštaj

Kako ne bi lutali, maksimalno ću vam olakšati pretragu i rezervaciju hotela u Borovecu. Mi smo naš hotel plaćali 32 evra po osobi, po noći, sa doručkom i SPA centrom, na 5 minuta pešaka od staze. U odnosu cene i kvaliteta, to je bila odlična opcija i bili smo zadovoljni. Hotel možete rezervisati na ovom linku, ako ne rezervišete odmah, uvek se možete vratiti na ovaj tekst kako bi vam bilo lakše da bukirate. Ostale hotele možete pogledati na ovom linku i rezervisati ih lako. Mislim da vam za rezervaciju skijanja u Bugarskoj nije potrebna niti jedna naša turistička agencija, jer prevoz retko ko organizuje, a smeštaj možete rezervisati i online.

Hotel Rila

Ukoliko ste spremni da date više novca i budete u samom centru sa pogledom na stazu (nešto slično hotelu Grand na Kopaoniku) onda je primarni izbor najpopularniji hotel u Borovecu, hotel Rila koji možete pogledati i rezervisati ovde. Noć okvirno staje oko 100 evra po odrasloj osobi, a u zavisnosti od perioda i sezone, ta cena može gore dole malo varirati.

Ako želite neke povoljnije opcije do 90 evra za celu sobu ili apartman, sa uključenim doručkom, pogledajte ponudu na ovom linku.

Pogled iz naše sobe

Cene

Cene u ugostiteljskim objektima poprilično variraju. Što ste bliže centru i drvenim restoranima, cene mogu biti i dosta veće nego u Beogradu. Činjenica leži u tome da su najveća ciljna grupa Englezi i da je naravno mesto prosto turističko. Tako smo kuvano vino platili 3.5 evra, picu 9-10, Nes kafu 2.5. Od svih restorana jedan nas je posebno oduševio. Nije u strogom centru, već 5 minuta dalje, što nije daleko, a vredi posetiti ga. To je restoran Balkani (potražite na Google mapi). Tu nas je recimo ručak sa pićem i salatom koštao 22 evra za dve osobe. Toliko nam se dopalo da smo se i za večeru vratili kada je bila i živa muzika (jedan pevač na klavijaturi, ali program varira).

Hrana u Balkaniju

U samom hotelu gde smo bili smešteni bio je i a-la-cart restoran, gde su cene bile: 10 evra za pola litre vina, 9 evra sjajne teleće ćufte, 7 evra špagete Bolonjeze, 2.5 evra za veliku vodu. Obavezno probajte bugarske rakije, pre svega “Burgas 63” koja važi za jednu od najpoznatijih, kao i “Trojansku šljivovu”. Cene se kreću okvirno oko 2-2.5 evra za čašicu 0.05.

Na stazama su cene jače, što ste na većoj visini i što je manje kafića oko vas. Jedan od skupljih je restorana je na stazi Yastrebec, gde smo dve čorbe i dva pića platili 16 evra, ali je sve na super nivou. Taj kafić-restoran nećete promašiti ako idete na Yastrebec deo jer je to i jedini kafić tamo. Sve u svemu, cene su veće od Beograda a manje od Kopaonika. Savet je da pogledate cenovnike restorana u centru i odaberete onaj koji vam se učini povoljnim, jer ih zaista ima raznih. Bugarska kuhinja je slična našoj i jako je fina i teško da ćete ostati gladni 🙂

Poslastica za Engleze

U Borovecu imate i nekoliko marketa, ali niti jedan ne bi mogao da ponese naziv supermarket. Zato, u mestu Samokov svakako imate Lidl i Bilu, ako odlučite da kupite nešto unapred, što će vam poslužiti za spremanje hrane, ako ste za tu opciju. Mi smo svratili u povratnu i kupili odlične mesnate i alkoholne suvenire za povratak kući.

Retro gondola

Generalni utisak i zaključak

Nekoliko nedelja nakon ovog putovanja utisci su se više nego dobro slegli. Kao što sam već pomenuo, izuzetno se lako dolazi do ovog skijališta. Iz Beograda, još bolje iz Niša, sve ukupno gledano put je odličan. Lakše mi je bilo otići u Borovec nego na Jahorinu. Oko samih staza, kao i uvek ako vreme posluži, imate više od 50 kilomatara koje možete voziti, što bi se reklo, staza ne manjka. Poseban je doživljaj ceo taj deo ski centra na preko 2.300 mnv gde se dolazi gondolom, jer je na Balkanu retkost da skoro ceo dan možete skijati na toj visini. Odnos cena kod samog smeštaja je gotovo sigurno najbolji na celom Balkanu, posebno sada kada cene divljaju i na Kopaoniku i na Jahorini. Hotel sa doručkom i SPA za 30-35 evra po osobi, na 5 minuta od staze je zaista nešto jako, jako konkurentno i u tom segmentu teško da neko skijalište može da nadmaši Borovec. Takođe, noćno skijanje je ogromna prednost Boroveca.

Noćno skijanje

Zamerka ide na povezanost staza (skijališta). Uvek se setim Jahorine i činjenice da sa vrha možete na bilo koju stranu, do bilo koje žičare. Ovde je to malo teže, ali nije nemoguće, samo ćete malo više voziti ski putevima. Nisam oduševljen velikim brojem Engleza, jer su definitivno određeni restorani cene krojili po njihovom džepu. Mana može biti i što je skijalište na severnoj strani planine, pa imate osećaj da ste često u senci (u poređenju sa jako lepo osunčanim stazama na Kopaoniku ili Jahorini).

Ukoliko imate svoje iskustvo ili zaključak o Borovecu, slobodno iznesite u komentaru. Ukoliko vam se do sada ovaj tekst dopao, možete se prijaviti na moj njuzleter. Hvala na pažnji 🙂

Novi video na mom Youtube kanalu