Pejzaži koje sam viđao samo u reklama za Milka čokoladu počinju već tu negde na krajnjem severu Slovenije, nama najbližoj destinaciji u kojoj možete da konzumirate alpski vazduh. Kranjska Gora (mapa) je malo i perfektno sređeno turističko mesto koje nije samo za skijaše, već sve zaljubljenike u planine. Neverovatni vrhovi, jezero Jasna, ski centar Planica i izvor reke Save, samo su deo onoga što Kranjska Gora nudi. Moram da priznam, jedva čekam da se tamo vratim.
Sloveniju smo moja verenica i ja uhvatili tek na 2 dana, tamo negde u aprilu 2016. godine. Bio je to primarno obilazak jezera Bled i festivala čokolade u Radovljicama, sasvim slučajno. Dovoljno da se oduševimo Slovenijom kao destinacijom, pre svega prirodnih lepota. U tom prvom susretu poseban utisak na nas ostavio je pogled ka Julijskim Alpima i planini (vrhu) Triglav. Kranjsku Goru tad videli nismo, ali nam je bila u planu za narednu godinu. Ipak, malo smo požurili sa tim planom i put Kranjske Gore krenuli u organizaciji turističke agencije Odeon.
Za predeo oko Kranjske Gore ste definitivno čuli makar iz pesme “Od Vardara pa do Triglava”. Posebno je čudno kada tu pesmu čujete na zabavi u nekom od lokalnih hotela, kao što se to nama desilo. Tek sada shvatam kakva je to zemlja bila, ali ću ipak svu svoju nostalgiju i emocije usmeriti na trenutne impresije sa kranjeg severa Slovenije.
Prvi flert sa tim planinskim vencima počinje već kada se približite Ljubljani, do koje se dolazi autoputem preko Zagreba (a kako drugačije). Ako je vedro vreme, teško je izbeći pejzaž koji se prikazuje severno od glavnog grada Slovenije. Obilaznica oko Ljubljane i oko 45 minuta vožnje autoputem (što bi rekli: samo ravno), već se stiže u podnožije Julijskih Alpa i malo turističko mesto Kranjska Gora.
Kada bi autoputem koji ide od Ljubljane nastavili pravo, bez skretanja desno (pa preko nadvožnjaka) za Kranjsku Goru, ubrzo bi se našli u tunelu Karavanke koji je dug 8 kilometara, od čega su poslednja 4 već u Austriji, a izlaz sa one strane velike planine. Ipak, vratimo se na Kranjsku Goru, a za Austriju, obećavam, biće prilike u budućnosti.
Definitivno ne kao Zlatibor, ipak je sever Slovenije nekada bio Austrougarska, što znači da su se neki principi i uređenost oduvek poštovali. To se primećuje na svakom koraku. Starija gradnja je u potpuno alpskom stilu, centar je mali ali prelep, sve miriše na Austriju.
Kranjska Gora pripada oblasti Gorenjska, što praktično znači “gornje područije” i ako ste nekada videli čokoladu Gorenjka, sada znate da tu postoji neka “tajna veza”. Obratite pažnju na ovaj podatak: prema popisu iz 2002. godine, Kranjska Gora broji samo 1.430 stanovnika. Možemo reći i da je u neku ruku selo, u tom slučaju, uređenije selo video nisam.
Na Kranjskoj Gori se nalazi više hotela, a nadmorska visina od 806 metara je odlična polazna tačka za mnoge planinarske ture i obližnje skijaške staze (neke su tik do hotela). Preko dana u planine, a uveče u noćni provod, ne baš kao splavovi u Beogradu, ali potpuno korektnih par pabova sa cenama “čaša vina 2 evra” veličine. Vazduh je krajem oktobra bio jako oštar, sa dnevnom temperaturom od oko 5 stepeni. Preko dana, ako zasija sunce, ume i da se izgori, skijaši znaju zašto, mada sada snega nije bilo.
Samo mesto ćete lako obići i ubrzo shvatiti gde želite duže ili kraće da se zadržite. Tu velike filozofije nema.
Ipak, posebno bih izdvojio nekoliko stvari koje itekako vredi posetiti u bližoj okolini. To su:
– Jezero Jasna
– Nordijski centar Planica
– Izvor reke Save
Jezero Jasna se nalazi južno od centra, suprotno od puta kojim se pristiže na Kranjsku Goru. Nemojte ići kolima do jezera, jako je fina asfaltirana staza kojom se stiže za samo 10 minuta hoda, uz reku Pišnicu (znam na šta vas asocira, ali šta da radimo).
U okolini jezera Jasna nemojte ni slučajno brati cveće jer je kazna za to u nacionalnom parku Triglav 800 evra. Obavezno odvojite više sati za ovaj obilazak jer su pejsaži oko jezera neverovatni. Jezero je posebno poznato po skulpturi Kozorog.
Mana može biti vreme i položaj sunca. Obzirom da je južna strana, nikako da sunce padne direktno na te prelepe planine i namesti pejzaže za fotografisanje, ali nama je nekako kasno popodne delovalo lepše od ranog jutra, makar u oktobru.
Ovaj ski centar je udaljen od mesta Kranjska Gora nekih 10 minuta vožnje kolima ka zapadu, uz samu granicu sa Italijom (da, sve je tako blizu). Planica je pre svega alpska dolina, poznata pre svega po ski skokovima, gde se svake godine u martu održava svetski kup.
Sam nordijski centar Planica odiše istorijom i tradicijom zimskih sportova koji su ovde jako popularni. U trenucima našeg obilaska, mladi skakači su imali trening.
Uspeli smo da se dvosedom popnemo do vrha a poseban doživljaj je bio videti ski skokove uživo, čak i kad nema snega, podloga je veštačka i perfektna.
Ukoliko dolazite do Kranjske Gore, obavezno posetite ovu lokaciju i muzej u okviru nordijskog centra. I dalje sam pod utiskom.
Da ste me pre puta pitali gde izvire i kako nastaje reka Sava, rekao bih samo “tamo negde na severu”. Ipak, sada mogu da vam sa sigurnošću kažem da reka Sava nastaje spajanjem Save Dolinke i Save Bohinjke, gde je u celoj priči ova Sava Dolinka posebno interesantna, svojim očima sam je video. Praktično izvire kao potok u južnim Alpima na 1222 metara nadmorske visine (tako visoko ipak nismo išli), ali ubrzo ponire, pa opet izvire u delu Zelenci. Možda vam sve ovo deluje komplikovano, ali slobodno pročitajte pasus od početka, nikada se ne zna u kom kvizu ćete učestvovati.
Mi smo posetili upravo taj izvor Zelenci, čije su boje fascinantne i ovo je jedna od najboljih fotografija koju sam uslikao u poslednje 2 godine. Više fotografija možete pogledati na mom Instagram profilu.
Kada naredni put stojite na Kalemegdanu i gledate ka Ušću Save u Dunav, setite se ovih pasusa i fotografija.
Mi smo bili smešteni u hotelu Ramada, ex Prisank, na bazi polupansiona (švedski sto). Vrlo korektan smeštaj koji se nalazi u samom centru, a srećne ste ruke ako dobijete pogled ka jugu, odnosno najlepšim vrhovima okoline. Sam hotel ne poseduje bazen i spa centar, ali smo koristili saune i bazen kompleksa Ramada, ex Larix.
Od vodiča iz turističke agencije Odeon saznajem da mnogi naši ljudi Kranjsku Goru koriste kao tačku za jeftiniji smeštaj, odnosno dosta niže cene u odnosu na Italiju i Austriju, i polaznu tačku za obilazak navedenih zemalja u okolini.
Retko koja destinacija ostavi takav utisak na mene kao ovaj put Kranjska Gora. Oduševljen sam uređenošču ovog malog mesta, vazduhom, pejzažima, mirom i tišinom, prelepom okolinom. Mnogima je Kranjska Gora asocijacija na skijanje, to potpuno stoji, kažu da je u staroj Jugi bila stvar prestiža otići tamo.
Ipak, Kranjska Gora je i mesto za planinarenje, vožnju bicikla (može se na više mesta iznajmiti), hajking, pešačenje. Sami odaberite svoju aktivnost. Ja upravo planiram kupovinu osnovne hajking opreme. Šteta je ne otići na veću nadmorsku visinu, jer Kranjska Gora je raj na zemlji i definitivno nije daleko.
Novi video na mom Youtube kanalu