Istanbul – vodič za samostalno putovanje avionom

Ovaj tekst će biti potpuno drugačiji od mnogih koje ste pročitali o Istanbulu. Fokusiran je primarno na samostalno putovanje avionom. U svojoj analizi pred polazak, primetio sam da se po blogovima vrte iste turističke atrakcije, slični programi, a većina njih je nastala iz klasičnih turističkih aranžmana za obilazak Istanbula, što moj odlazak nije bio. Oktriću vam neke manje istražene delove grada, saznaćete nešto što do sada sigurno niste znali, ali se pripremite za poduži tekst, za koji sam se maksimalno potrudio da bude koristan, praktičan i inspirativan.

Istanbul sa Bosfora

U analizi februarskih destinacija, mada posle svega moram priznati da to nije baš najbolji mesec za putovanje u Istanbul, ovaj grad je po kriterijumu koji supruga i ja imamo, došao na prvo mesto liste. Ne ustručavam se da pitam Instagram prijatelje za savet, otvorio sam anketu i iznenadio se brojem informacija šta obići, a detalj koji mi je posebno zapao za oko bila je neverovatna želja mnogih da se u taj grad vrate.

Avio karta za Istanbul

Kriterijum po kome smo odabrali Istanbul bio je pre svega povoljan direktni avio let. Relaciju Beograd – Istanbul avionom drže Turkish Airlines, Pegasus i AirSerbia. Analiziao sam sve tri kompanije i minimalna cena koju sam pronalazio par meseci ranije bila je oko 120 evra, gde su ipak bile potrebne neke sitne doplate za prtljag. O Pegasusu svi govore da je povoljan, ali 3 nedelje pred put i nije baš bio. Turkih Airlines se kretao oko 160 evra, ali je vrlo često i preko 200, uz povremen akcije, za određene dane, na neverovatnih 115 evra. Baš tu akciju smo uspeli da ulovimo, gde nisu postojali nikakvi dodatni troškovi, a dozvoljeni prtljag 30 + 8 kilograma. Dušu dalo ako ćete da šopingujete, a posle svega, mala je verovatnoća da nećete.

Pogled sa Galata kule

Savet: Pri pretrazi na sajtu avio kompanije čekirajte opciju fleksibilnih datuma. Tako ćete dobiti tabelu i videti kojih dana su veći popusti. Akcije kod Turkih Airlines kompanije su toliko dinamične, da ono što je jedan dan bilo 115 evra, već posle 2 dana je išlo na 200. Prvu akciju nismo ulovili, ali posle 7 dana smo imali više sreće.

Kako od aerodroma Havalimani do centra Istanbula

Od 2020. godine svi avioni sleću na novi, fantastični aerodrom Havalimani koji je na sat vremena taksijem od grada, dok je stari Ataturk aerodrom usmeren na druge letove. Obratite pažnju, u praksi Pegasus sleće na Sabiha aerodrom na Azijskoj strani, o čemu vam ne mogu pisati jer tamo nisam leteo, dok svi ostali sleću na Havalimani. Prvi savet: nemojte menjati novac na aerodromu. Kurs deluje povoljno, ali naplaćuju dodatnu proviziju.

Severni deo Istanbula

Dok je stari aerodrom sa centrom Istanbula fantastično bio povezan metro linijom M1a to nije situacija sa novim aerodromom koji je predaleko. I ako postoje neke bus opcije, savetujem vas da potražite žuti taksi i zahtevate da vas vozi na taksimetar, što većina i radi, jer je taksi u Istanbulu konstantno užasno povoljan. Nas je do centra koštao oko 12 evra.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Miloš Petrović (@milospetrovic) on Feb 16, 2019 at 12:32am PST

Gradski prevoz u Istanbulu

Vrlo sveobuhvatan, počev od metroa, tramvaja, autobusa, trajekta i brodova, do taksija koji je jako povoljan. Kretanje po Istanbulu će vam sigurno biti jedno od jednostavnijih. Ako već koristire aplikaciju Google Maps, ceo javni prevoz je integrisan i mapa može prikazivati instrukcije za kretanje javnim prevozom po Istanbulu, što recimo ne postoji u Beogradu. Odlična opcija je Istanbulkart važi za sve prevoze, jedno čekiranje jedna vožnja. Cena te jedne vožnje se kreće oko 0.4 evra (ne smem pisati u lirama, jer se kurs non stop menja. Pri mojoj prvoj poseti je cena karte bila 2 lire, a poslednjoj poseti 7 lira, što mu po kursu u evrima dođe uvek oko 0.4, čime je ovaj metro najjeftiniji u Evropi (ako ne računamo Kijevski). Najskuplja opcija je brod, kada se prelazi za evropske na azijsku stranu, ali i danas tu postoji Marmaray metro linija ispod Bosfora (mada je karta duplo skuplja od obične, što opet nije opasno i iznosi 0.9 evra u lirama). Preporuka je svakako da kupite Istanbulkar (oko 5 evra) i zatim ga dopunjujete, ako ste tu više dana. Ako niste, uvek možete kombinovati sa kartom od 1.8 evra za 3 vožnje fiksno.

Vodeni prevoz u Istanbulu

Metro je ubedljivo najbrži način za kretanje po gradu, ali je mana što ne zalazi u sve delove Istanbula, ali tu je najbolja opcija tramvaj. Gde nema tramvaja, možete busom, ali umeju biti gužve. Umesto toga predlažem taksi. Svi su manje više identični, teško je pogrešiti, ne treba imati strah, svuda je taksimetar i cene su kao da se vozite u Nišu ili Novom Sadu. Moram napomenuti da smo imali par situacija da taksi pokušava da ugovori FIKSNU vožnju po 4 puta većoj ceni. Ne pristajte ni na kakve dogovore, već tražite samo vožnje na taksimetar. Postoji i par aplikacija, mi smo koristili BiTaksi koja super radi, kao i Uber koji je za nijansu skuplji, ali i sa nešto manjom ponudom automobila.

Ako ste smešteni u okolini Galata kule, što je velika verovatnoća ako slušate moje savete 🙂 , ka strogom turističkom delu (Aja Sofija, Plava džamija) možete doći tramvajem T1 (idealno) ili metro linijom M2 do stanice Vezneciler (15 minuta pešaka do Aja Sofije). Metro linija M2 je posebno fantastična je spaja taj stari turistički deo sa novim delom Istanbula (Sisli i Osmanbey – o čemu ću tek pisati!), Taksim trgom i dalje ka interesantim tržim centrima (Cevarhir, Ozdilek park, Saphire). O tome detaljnije u nastavku teksta.

Pogled na naselje Galata

Gde se smestiti u Istanbulu

Vrlo bitno pitanje, ako idete samostalno. Grad je preogroman i ovde ću vam dati vrlo praktične savete. Spisak hotela možete pronaći ovde, to su mahom najbolje ocenjeni hoteli, a kroz filter sami odaberite svoj budžet. Prijatelji su nam dali tri lokacije koje oni smatraju korektim lokacijama: kvart u blizini Yenikapi stanice i blizini svih pijaca i Aja Sofije, okolinu Galata kule (koja je preko mosta, prelep deo grada koji podseća na velike Evropske gradove) i okolinu Taksim trga (nešto malo dalje od starog centra, ali takođe lepa i moderna lokacija). Neki osećaj me vukao ka Galata Kuli, okolina metro stanice Sishane, i mogu reći posle svega da je to bio pun pogodak! Potez od Galata kule do Taksim trga je jedna sjajna ulica nalik strogom centru Beograda, a deo oko Galata kule ima posebnu dušu. Sam Taksim trg mi se posle svega nije posebno dopao, mada ljudi kažu da je deo istočno od Taksima, odnosno kvart Bešiktaš, takođe jako fin za odsesti. Nisam video, nisam probao, ali na osnovu nekih fotografija, verujem da je korektno. Ako ste već bili u Istanbulu turistički, i želite nešto novo, a posebno ako letite Pegasusom, predlažem deo grada na azijskoj strani, po nazivu Kadikoy, a posebno deo Moda Kadikoy. (prikaz hotela u tom delu) Izuzetno lep kraj, o njemu ću tek pisati.

Ipak, ako u Istanbul dolazite po prvi put, ostajete 2-3 noći i želite da vidite ono najvažnije od turističkih atrakcija, mislim da je u tom slučaju kvart Laleli, odnosno potez od Yenikapi metro stanice do Bajazitovog trga najbolja opcija, jer će vam sve manje više biti na 10-20 minuta pešaka. Ako ipak želite da se osećate kao lokalac (što toplo preporučujem, isprobajte krajeve Šišli, Nišantaš i Bešiktaš, pri čemu su prva dva bolje povezana metroom, o čemu uskoro pišem poseban tekst).

Okolina Galata kule

Takođe, postoje delovi grada koje nikako nemojte birati. Pre svega to je potez od Kapali Čaršije do Galata mosta. Najveće gužve i bukvalno osećaj najveće buvlje pijace, po mom mišljenju najružniji deo Istanbula. Probao sam sve da vam ilustrujem na mapi ispod (i na linku).

Ako želite da se smestite u blizini Galata kule, najiskrenije vam mogu preporučiti Meroddi Bagdatlyan hotel u kome smo mi odseli. Cena u februaru(pre korone), po osobi, po noći, iznosila je oko 18 evra sa uključenim doručkom. Sobe nisu posebno velike, ali su jako čiste, doručak korektan a osoblje ljubazno. Meni je bilo važno i da je internet dobar i besplatan. Jako dobra lokacija, puno lepim mesta za prošetati i videti na 5-15 minuta hoda.

Ukoliko dolazite kolima i želite da niste predaleko od centra, preporučujem vam da ovde pogledate i bukirate hotel sa parkingom, na maksimalno 3 kilometara od centra. Budite bez brige, za kretanje po gradu, kao što sam napisao u tekstu, taksi je jeftin, a i gradski prevoz odličan.

Šta videti u Istanbulu

Iako često putujem, pred ovaj put sam pitao druge, šta posetiti u Istanbulu. Odgovori su bili razni, ali neki lokaliteti su dominirali, tako da ću vam ih sve ovde nabrojati. Ovo što sledi je istanbulska klasika i ono tradicionalno što svi preporučuju da vidite ako prvi put dolazite. Ako želite nešto modernije, uskoro stiže tekst 🙂

To su pre svih Aja Sofija, vizantijska crkva pretvorena u muzej, zatim Sultan Ahmetova Džamija (Plava Džamija) koja se renovirala u februaru 2019. kada smo mi bili u Istanbulu, gde zajedno sa Cisterna Bazilikom i Topkapi Saraj tvrđavom čine samo srce turističkog dela Istanbula. Ukoliko ste već bili u Istanbulu, ogromna verovatnoća je da sto ovo najpre i videli. Za sve ovo dovoljan vam je jedan dan, ali je jako važno da krenete od jutra, jer se većina objekata zatvara zvanično u 17 sati, nezvanično već oko 16.15. Važna napomena, ako je oblačno ili kiša, Cisterna Baziliku i unutrašnjost Aja Sofije možete svakako pogledati, da ne gubite vreme misleći da će vam kiša nešto pokvariti, mada je Aja Sofiju spolja idealno fotografisati po lepom vremenu, posle 12 sati iz obližnjeg parka. Takođe savet koji su mi ostali dali je pogled na Aja Sofiju sa vrha hotela Seven Hils, gde se nalazi lep restoran. I ne samo na Aja Sofiju već i na Bosfor, kao i na azijski deo Istanbula.

Terasa hotela Seven Hills

Nešto malo dalje, ka zapadu, nalazi se Sulejmanova džamija koja nas je oduševila više nego Plava džamija, na primer. Za sam ulazak u nju je potebno pogoditi pravo vreme, nešto oko 16 sati, ali se svakako raspitajte. Posebno fantastičan je pogled iz severnog dvorišta džamije ka Galata mostu i Galata kuli. Fascinantno. Ponesite zum objektiv ako ste fotograf.

Sulejmanova džamija

Dalje, svi će vam preporučiti Kapali Čaršiju (Grand bazar) i Egipatsku pijacu. Fino je videti i jedno i drugo, ali kruži priča da to nisu najjeftinije lokacije za kupovinu i da se ne zalećete previše da ćete tu najjeftinije proći. Grand bazar je poseban tip velike sređene robne pijace i treba imati živce za cenjkanje, pregovore, razgovore.. ako uživate u tome, super. Ja nisam taj tip i gledao sam da iz Grand bazara što pre izađem, na moju radost, na Milanino razočarenje. Od prijatelja saznajem da su ranje u okolini čak i povoljnije od samog bazara, imajte to na umu, a najveći deo šopinga smo zapavo obavili na mnogo kulturnijem mestu, po super cenama, o čemu ću u nastavku pisati.

Kapali čaršija

Egipatska pijaca (bazar začina) je zaista lepa da se vidi. Izgleda jako lepo, sa posebnim dugom. Nije velika, samo za obilazak je dovoljno 15 minuta, a ako kupujete i više. Cene koje vidite OBAVEZNO obarajte u razgovoru sa prodavcem jer su prevelike. Ako vi nećete da ih spustite, sami će vam dati manji popust kada vide koliko ste naivni. Slobodno obarajte. Znajte da su ratluk i začini tu primarna stvar oko koje se trguje i baš su na ceni, posebno ratluk na bazi meda, koji dostiže cenu i do 40 evra za kilogram. Čajevi su tek posebna priča, privlačni, šareni, raznoliki, na merenje. Takođe na ceni, za pojedine sorte i preko 50 evra za kilogram.

I na kraju, poslednje ali ne najmanje važno, puno saveta drugi su dali i za Dolmabahče palatu i Ortakoj džamiju (fascinantna + pogled na most koji spaja Evropu i Aziju). Zbog kiše to nisamo stigli da obiđemo, ali je visoko na listi prioriteta za naredni odlazak.

SAVET: Ove dve znamenitosti možete spojiti u jedan ili polovinu dana, jer su u istom delu Istanbula. Obavezno dodajte i obilazak Bešiktaš dela, zapadno od same Ortakoj džamije, to je jedna odlična celina.

Šta je mene posebno oduševilo

Osim čuvene Galata kule i popularne ulice Išiklal, moram posebno da izdvojim neke manje poznate lokacije poput azijskog Kadikoy dela Istanbula, jevrejsku četvrt Balat, obalu Karakoy četvrti i pogled sa 53. sprate zgrade Istanbul Saphire.

O Galata kuli pričaju svi i zaista je vredna posete. Ulaznica je oko 35 lira (u tom momentu kursa oko 6 evra), čime možete liftom otići na poslednji sprat kule i kružni vanjski vidikovac koji ima fantastičan pogled na Galata most, stari deo grada i deo Galate. Na poslednjem spratu je i kafić gde možete popiti kafu (ništa posebno, ali sasvim korektno ako je kojim slučajem jak vetar). Za sam ulazak na Galata kulu su uvek redovi, nekad manji, nekad veći. Ponedeljak prepodne, u februaru, čekali smo oko 10 minuta, dok je vikendom i 3-4 puta više ljudi.

Išiklal ulica je pravo moderno šetalište kakvo viđate u centru velikih gradova. Tu ulicu posećujem pri svakoj poseti Istanbula i uvek me oduševljana njen dug. Proteže se praktično od Galata kule i ceo taj potez do Taksim trga je neverovatno simpatičan i živ. Deo oko kule izgleda tradicionalnije, sa lepom kaldrmom, dok sa vrha kreće taj moderni deo ulice. Okolina Galate je svake godine sve lepši i zaista je prelepo provesti vreme u tom delu, pre nego u okolini Aja Sofije, neki je moj subjektivni osećaj. Tu su kafići, restorani, brze hrane, poslastičare, butici. Čak i ulive koje su paralelne sa glavnom ulicom, posebno sa zapadne strane, imaju veliki broj neverovatno slatkih kafića i restorana.

Kadikoy – azijski deo Istanbula

Lokacija od koje nisam očekivao ništa, a na kraju nisam hteo iz tog dela grada da krenem, je azijski deo Istanbula pod nazivom Kadikoy, konkretno četvrt Moda, do koje se stiže brodom, redovnom gradskom linijom od Galata mosta za oko 0.5 evra. Ova vožnja je bila posebno interesantna jer za taj novac dobijate i mini krstarenje Bosforom. Naselje Kadikoy, ništa posebno instagramično, po arhitekturi drugačije od evropskog dela, ali neverovatne energije koju nema šanse da prenesem kroz fotke. Iznenadila me najpre velika gužva, ali nije ni jednog momenta izgledala haotično ili nebeznedno, već suprotno. Izuzetno pozitivan utisak. Veliki broj jako lepih kafića, a kažu i veći nivo hedonizma, jer je u njima, za razliku od evropskog dela, dozvoljeno točenje alkohola. U ovom kraju smo inače platili i malo skuplju tursku kafu, a velika enigma koja nam je ostala: kako je tek živo u večernjim satima. Nosim se mišlju da pri narednom obilasku Istanbula noćim baš u ovom delu grada.

Ulice naselja Balat

Balat je stara jevrejska četvrt. Posle II Svetkog rada krenulo je iseljavanje bogatih jevreja u novije deloge Istanbula, dok su oni koji su se doseljavali bili dosta siromašniji. Mnoge kuće nisu obnavljane, već samo obojene, čime je kolorit ove četvrti, ali i sam stil, nešto posebno, što svedoči i UNESCO zaštita. Do ovog dela grada nema metro linija, već voze autobusi, u kojima je velika gužva. Savet je da do ovog dela grada dođete taksijem, koji od Galata mosta košta oko 5 evra. Balat na prvu loptu izgleda zapušteno uz subjektivni osećaj manje bezbednosti nego neka druga naselja. Ipak, preko dana je itekako vredno posete, od podnožja ka vrhu brda.

Karakoy u večernjim satima

Karakoy je malo naselje uz obalu Bosfora. Proteže se od Galata mosta do Dolmabahče palate. Deo baš uz samu obalu je lepši u delu bliže mostu. Tu se nalazi nekoliko restorana, lokacija gde smo jeli odličan burek (Borek) kao i čuvena poslatičara Guloglu. Dalje se trenutno renovira lučko pristanište pa izgleda malo neugledno sama obala, ali samo jedan red iza su interesantne hipsterske ulice sa vrlo interesantnim kafićima koji su posebno živi u večernjim satima.

Opcija za romantičnu večeru na 53. spratu

Veliki sam ljubitelj visokoh modernih oblakodera jer naprave odličan kontrast u odnosu na tradicionalne starije delove grada. U istanbulu postoji veliki broj vrlo viskokih zgrada, a posebno interesantna je Istanbul Saphire, koja broji 54 sprata, gde se sa 53. pruža fantastičan pogled na severni deo grada. Linija M2 i stanica 4. Levent, za ulaskom direktno u manji tržni centar (koji ću posebno opisati u delu o šopingu), sa 2 poslednjeg (2.) sprata tržnog centra, lift vodi direktno na 53. sprat. Istanbul 360 je bliži naziv samog vidikovca, a ulaznica je oko 10 evra, odnosno 15 evra sa 4D bioskopom (koji preporučujem ako ste imuni na lunaparkovski tip vožnji). Na 53. spratu je i restoran koji nije ništa preterano skup i gde je moguće popiti piće ili večerati. Viđali smo i neke romantične stolove sa laticama i srcima, pa eto ideje za neku godišnjicu ili veridbu (zašto da ne, znam da i zbog toga putujete).

Za kraj ovog dela, moram da napomenem i jednu atrakciju koja nam se nije dopala, gde smo imali osećaj bačenog novca. To je tradicionalni ples Derviša, odnosno “Whirling Dervishes” šou. Ulaznica iznosi oko 25 evra i za to dobijate sat vremena spektakla, specifične turske narodne igre. Svoju kartu možete ovde bukirati. Lokalci predlažu da, ako želite baš neki tradicionalni ples, posebno je interesantan tradicionalni turski trbušni ples, gde kartu takođe možete kupiti online za 25 evra.

Izlezi

Izbor izleta je ogroman i sve možete lako rezervisati i platiti online, i sa prikazanom digitalnom kartom doći na tačno navedeno mesto, u tačno navedeno vreme.

Pored pomenutih Derviša i trbušnih plesačica, u odnosu cene i kvaliteta mogu da vam preporučim sledeće:
1. Krstarenje Bosforom sa večerom i šou programom – online rezervacija
2. Aja Sofija, Topkapi, Bazilika – kobinovana karta za sve – online rezervacija
3. Jednodnevni izlet na Princess Island sa ručkom – online rezervacija
4. Moderni Istanbul zabavni park (sličan Prateru u Beču) – online rezervacija
5. Dolmabahče palata – online rezervacija

Hrana

U Istanbul se dolazi zbog hrane i šopinga, to vam provereno mogu posle svega reći. Slatkiši dominiraju, tradicionalne baklave na 101 način gde je suvišno pitati da li su sa pistaćima, jer je sve sa pistaćima. Najbolje smo jeli u Hafiz Mustafi, a tu je i Mado, tradicionalni Kadikoy Guloglu, a najpovoljnije je bilo u Safi.

Kunefe – Bog turskih slatkiša

Baklave su standardno dobre, ali posebno iznenađenje, slatkiš koji sam prvi put probao i koji jedva čekam opet da jedem, kalorije ne brojim, je Kunefe, od februara 2019. za mene Bog turskih tradicionalnih slatkiša. Slatko hrskava korica unutar koje se nalazi neutralni sir. Teško je rečina dočarati. Uz sve navedeno mogu pomenuti i tradicionalni topli napitak salep, koji jako prija i koji često konzuiram u poslastičarama u rodnom Boru.

Kumpir i Kebab

Tradicionalna kuhinja je tek bogata i zaslužuje poduži tekst, a od onoga što je najdostupnije i što najčešće možete probati je čuveni Kumpir u ulici Isiklal. Veliki pečeni krompir u koji dodajete šarenoliki prilog po želji. Posebno fantastično ako ste vegan, a pošto ja nisam morao sam da dokupim i kebab pored. A kad smo već kod kebaba, koji se generalno kreće od 2 do 3 evra, najskuplji smo jeli u Kasap Doneru, za nenormalnih 8 evra po kebabu, a nije ništa posebno. Iskulirajte Kasap doner.

Najlepše Pide koje smo probali

Pide (nije slovna greška), kao posebna vrsta pita, koje me podsećaju na pice, samo sa dosta bogatijim sadržajem, jeli smo čak dva puta, na istom mestu, koje sam ranije preporučivao da posetite, ali se restoran zatvorio. Svakako Pide imate u dosta restorana. Od ostale hrane, svi pričaju o čuvenom turskom doručku, ali mi ga nismo ovaj put probali (morali smo nešto da ostavimo za naredni dolazak).

Ceđeni nar na ulicama Istanbula

Ceđeno voće je standardno svuda, i uopšte nije skupo, osim ceđenog nara koji košta oko 1.5 evra za malu čašu. Tu su i ostala voća. Ovu dozu zdravlja treba maksimalno konzumirati. Od napitaka koji mi se nisu dopali mogu da izdvojim bozu. Nikako mi nisu legle te leblebije.

Šoping saveti

Znam da vas ova tema posebno zanima. Ako ste kao ja bili ubeđeni da nećete ništa posebno kupiti, grdno se varate, da vam kažem. Garderoba i obuća u Istanbulu je toliko povoljna da ćete teško odoleti, a nije isključeno da kupite +1 kofer.

Ono što su mi pričali, i što sam ubrzo shvatio je da čuveni Grand bazar i nije najpovoljnija lokacija za kupovinu. Izbor stvari i sama tradicija cenjkanja je interesantna, nekome sigurno, ali meni ne. Više smo radi reda prošli kroz bazar, nismo se posebno zadržavali.

Istanbul noću

Ipak, dve su lokacije koje mogu da izdvojim, nešto modernije, čistije i izvesnije sa cenama, gde tačno vidite popust i finalnu cenu naravno, koja je često upola od onih u Srbiji. To su pre svega pomenuta Isiklal ulica, sa velikim brojem butika obuće i odeće, od poznatijeg Waikikia, preko Kotona, Tudorsa, sve do prodavnice obuće Bambi (izuzetni sezonski popusti popularnih brendova). Indirim je magična turska reč koju ćete najpre naučiti i u prevodu znači popust. Odvojite dobar deo dana za Isiklal ulicu, stvarno je vredna posete, što zbog hrane, što zbog šopinga.

Druga kvalitetna lokacija je već pomenuti tržni centar Istanbul Saphire, M2 metro linija, stanica 4. Levent. Tržni centar koji je 3 puta manji od Delta Sitija, ne veliki broj butika, ali sa velikim bukvalno autlet popustima, gde posebno dominira sportska garderoba, pored standarno pomenutih butika iz Isiklal ulice. Ovo je sve pisano sa muške tastature. Nadam se da sam uspeo da prenesem makar deo šoping euforije.

Da li je Istanbul skup?

Pitali su me na Instagramu. Skupoća je vrlo subjektivan pojam, ali objektivno gledano, Istanbul je jedan od jeftinih glavnih gradova koje sam posetio, makar trenutno, kada im je lira devalvirala. Najpre me fascinirala cena hotela, gde već za 15-20 evra po osobi možete noćiti u hotelu sa doručkom, preko metro karte koja je oko 50 dinara do hrane koja ima slične cene kao kod nas. Smeštaj, prevoz hrana, sve je zadovoljeno. Primetio sam da su cene slatkiša, odnosno baklava i ratluka ipak nešto veće nego očekivano, jer očigledno to smatraju posebnim blagom.

Čaj i baklave

Kada je najlepše posetiti Istanbul?

Početak februara je nama bio polovičan, na relaciji kiša-sunce, uz nekih 5-10 stepeni. U Istanbulu sam bio i u novembru, koji je sličan, ali malo boljih vremenskih prilika. Pri sledećem obilasku bih sigurno birao kraj marta, april, maj. Leto je standardno pakao i to treba izbeći. Verujem da su septembar i oktobar odlični.

Uživajte u Istanbulu a u komentaru pišite šta vi posebno volite u ovom gradu! 🙂

Novi video na mom Youtube kanalu