Uvod u Irsku

Avionom / 22. 10. 2017. / Autor:

Sve te države za koje je potrebna viza deluju kao neko najslađe zabranjeno voće. U ovom slučaju zeleno, sa puno nijansi zelene. Dodatni krivac za naše emocije prema toj zemlji na severozapadu Evrope je i muzička grupa Ortodox Celts koja već nekoliko decenija u kratkim notama prenosi ka Balkanu tu irsku kulturu i tradiciju. I kada mi se ukazala šansa, pogled na kalendar i novčanik dao je jasan odgovor: došao je trenutak da posetim Irsku! Ipak, toga nisam bio svestan sve dok prve večeri u Korku nisam čuo prve taktove irske muzike uživo.

Irska kakvu sam zamišljao

Primarni razlog moje posete Irskoj bila je travel bloger konferencija TBEX u gradiću Kilarni (Killarney) na jugozapadu ostrva. Zbog blizine, rešio sam da sletim u Kork na jugu i najpre posetim taj grad. Za kraj, ostao je Dablin, u režiji i zvaničnoj saradnji sa “Failte Ireland”, turističkim bordom republike Irske. O svakom od navedenih mesta ćete uskoro moći da pročitate detaljanije tekstove.

Gradovi i sela, pašnjaci i obale

Prijatelji su mi govorili da je lepota Irske raspoređena širom ostrva, kako u većim gradovima, tako i u manjim mestima, a posebno prirodi. Zapad definitivno krasi divlja obala Atlantskog okeana koja je za naš pojam potpuna prirodna atrakcija. Puno je mesta koja se tu mogu posetiti, ja sam video Ballybunion.

Unutrašnjost Irske opisuju kao “40 nijansi zelene” i svako kretanje kroz polja, visoravni, brda i planine daje pojašnjenje tog značenja. Irska je stvarno zelena, zahvaljujući klimi, vlažnosti, ne velikoj temperaturi i Golfskoj struji.

U Irskoj ovaca više nego ljudi

Idilična mesta u Irskoj su tako lepo razbacana svuda po ostrvu. Izdvojiću samo neka, osim Dablina naravno, tu su gradovi: Kork, Limerik i posebno Galway. Turistički se posebno izdvajaju “Ring of Kerry” sa direktnim prevodom “prsten okruga Keri” gde se nalaze najviši vrhovi u Irskoj, a put spušta pored samog Atlantika. Svakako pogledajte i šta LonelyPlanet preporučuje, jer posle svega viđenog mogu reći da im je odabir lokacija odličan. Takođe vrlo interesantno je i selo Adare, koje će vremenom tek dobiti na popularnosti.

Ako ste se pitali u kom delu Irske je snimana serija “Igra prestola” (Game of Thrones) pravi odgovor je severna, ali ne na severu republike već baš u Severnoj Irskoj. Sajt Ireland.ie je primera radi turistički bord koji je objedinio turističku promociju celog ostrva, Irske i Severne Irske, a u razgovoru sa njima saznajem da i Severna Irska tek dobija na popularnosti.

Irci kao narod

Mnogi su me pitali da li su Irsci zaista slični nama i prijateljski nastrojeni. Ispričaću vam dve kratke anegdote, iako jedna jako liči na vic.

Jedne večeri sam upoznao Irca, Amerikanku i Britanca. Lepeza engleskog naglaska, definitivno. Šta mislite, sa kime sam se te večeri najviše ispričao? Sa Ircem, naravno. Pored jednog upoznao još dvojicu, zaista lako sklapaju prijateljstva.

Centar Dablina

Druga anegdota vezana je za muški toalet. Bio sam iznenađen voljom Iraca da razgovaraju dok vrše kraću nuždu, bez ikakvih skrivenih namera, uvek su pozitivno reagovali na informaciju sa sam iz Srbije, uz obaveznu relaciju da poznaju nekog iz naše zemlje ili bratske Crne Gore.

Kultura velikog broja pabova i teška vremena unela su Ircima tu neku specifičnu harizmu. Jako su pošteni, tačni i društveni. Ipak, kao i svaki narod, nije fer generalizovati. Reći ću samo da smo se jako fino razumeli i da posle dve nedelje provedene u Irskoj, još više cenim ovaj narod.

O jeziku

Irci danas govore engleskim jezikom. Imao sam predrasude da ih ništa neću razumeti, ipak, samo jednim delom sam bio u pravu. Obzirom da sam sleteo na jug u grad Kork, susreo sam se sa dijalektom tog dela ostrva i nije bilo lako razumeti neke od ljudi. Kasnije saznajem da ih ni ljudi iz Dablina ne mogu lako razumeti. Svakako se radi o igri dijalekta, sličnoj relaciji Beograd – Pirot, ili Rim – Sicilija.

The Library of Trinity College Dublin

Irce u Kilarniju sam već bolje razumeo, dok je Dablin bio potpuno osveženje. Generalno mogu reći da mi je irski engleski savršeno odgovarao i lako sam se razumeo sa ljudima. Pred kraj mog boravka imao sam utisak da mogu tačno da prepoznam razliku akcenta Dablina i ljudi iz unutrašnjosti.

Ipak, stari irski jezik nema nikakve veze sa engleskim jezikom već vuče poreklo iz grupe keltskih jezika, a naziva se gelski jezik. Nikakvih dodirnih tačaka nema sa engleskim i gotovo nemoguće je razumeti i jednu reč. Ipak, govori se tek u nekim daljim provincijama, u narodu, kao govorno-kulturno nasleđe stare Irske. Nešto slično vlaškom jeziku u istočnoj Srbiji.

Unutrašnjost katedrale Svetog Patrika

Još jedan vrlo interesantan pojam koji moram da navedem, koji je utemeljen u kulturi irskoj naroda, je “shanachie” (čita se: šana-ki) i predstavlja neku vrstu besedništva, pričanje priča u narodu, koje se prenosilo sa kolena na koleno. Danas postoje i profesionalni besednici (storytellers) koji nastupaju po pabovima. Zaista nije loše prisustvovati nekom od tih programa, mada je meni većina tih priča, iskreno, ličila na pripovedanje bajki.

Imali su i Irci svoje devedesete

Irska je prošla kroz jako teške periode u svojoj istoriji. Posebno se izdvajaju dva. Industrijska revolucija početkom dvadesetog veka ih je totalno zaobišla i jedino na šta su mogli da se oslone bili su stočarstvo i poljoprivreda (čitaj: krompir). Veliki broj Iraca je svoju sreću potražio preko Atlantika i zato su danas milioni van matičnog irskog ostrva.

Naredni težak period predstavljao je decenije nesporazuma sa Britancima. Između prvog i drugo svetskog rata, u kome su bili neutralni, imali su civilni rat jer su želeli nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva. Severna Irska je u toj priči uvek bila sporna jer Britanci nisu želeli da se odatle povuku. Period oko 1960. predstavljao je erupciju tih problema, dok 30 godina kasnije nije potpisan i finalni sporazum u Belfastu.

“The Little Museum of Dublin”

Pravi oporavak Irske dešava se tek nakon toga, odnosno u poslednjih 10 godina. Ekonomija se oporavlja, država postaje poreski raj, dolazi veliki broj stranih kompanija, a pod slobodom kretanja unutar EU počinju i velika doseljavanja ljudi iz Italije, Španije, Hrvatske, čak i Brazila. Dablin je danas Evropa u malom i moram priznati da kao turisti to jako prija.

Ko danas posećuje Irsku?

Najveći broj turista je iz Velike Britanije, SAD i Kanade. U to sam se više puta uverio na putovanju. Nepostojanje jezičke barijere, direktni avio letovi, uz lepote Irske, lako dovode turiste iz navedenih zemalja. Mi smo naravno statistička greška, a verovatno će tako i ostati dok nam ne ukinu vize.

Turistički centar Dablina

Vize?

O da, to je ono što u celoj priči “sreću kvari”. Dva su puta do viza. Jedan je direktno preko konzulata Irske u Beogradu, gde aplicirate za Irsku vizu. Košta 60 evra i postoji više tipova viza, odnosno papirologije koju je potrebno da sakupite. Olakšicica je kada ste zaposleni, ako putujete poslovno ili uz pozivno pismo kod rođaka. Najpre se aplicira na sajtu, gde dobijate delovodni broj, a zatim prikupljate dokumentaciju i nosite u konzulat. Loša vest: morate biti jako strpljivi. Ja sam na vizu čekao 6 nedelja, iako je neko očekivano vreme 3 nedelja, a 6 maksimum. Dobio sam je 10 dana pred put. Bilo je vrlo stresno iščekivati, iako sam išao potpuno čisto i poslovno. Svakako sugestija da aplicirate 2 do 3 meseca pre puta. Dobra vest: ljudi u konzulatu Irske u Beogradu su jako ljubazni.

Trajanje vize je samo 30 dana, odnosno jedan ulazak. Pri ulasku vas pitaju kad izlazite i navode taj datum kao finalni kada morate da napustite zemlju. Sve to, u današnjem svetu i lakšem kretanju kroz ostale države EU deluje tako “devedesete”. Posebno moram da naglasim da je za izlazak iz Irske, iako nema pasoške kontrole, potrebno samoinicijativno otići do šaltera gde se vrši evidencija izlaska iz zemlje i dobija posebna markica. U protivnom, imaćete problema pri ulasku u avion (RyanAir).

Druga opcija je viza Velike Britanije. Ja nisam išao tim putem ali saznajem da viza važi 6 meseci i obuhvata osim Ujedinjenog Kraljevstva takođe i republiku Irsku. Zašto je to još dobro? Veliki broj avio letova ide upravo preko Londona, dalje prema Beogradu, što spada u povoljnije varijente letova, gde čak u jednom trošku možete obići i London. Ako mene pitate, proveo bih sada svih 6 meseci u celom tom regionu.

Kako doći do Irske

Aerodrom u Dablinu

O ovome mogu napisati jedna poduži tekst. Najvažnije i najkraće rečeno:

  • Direktan let ne postoji
  • Iz Niša je u januaru i februaru, uz presedanje, do Dablina i nazad u osnovi moguće leteti za 60 evra
  • Van zimskog perioda u ranom bukiranju je moguće naći kartu za 100 do 150 evra
  • Mene je karta iz Beograda, preko Amsterdama, ali do Korka, a kasnije od Dablina do Budimpešte, sveukupno, sa dodatkom velikog prtljaga koštala oko 250 evra. Da nije bilo tog velikog prtljaga, u osnovnom paketu, bila bi oko 170 evra, sa kupovinom 2 meseca ranije.
  • 5 dana pred put povratne karte su bile oko 400-500 evra!!

Cene u Irskoj

Definitivno spada u skuplje zemlje Evrope. Svakako skuplja od Italije, Grčke, Portugalije, a kažu za nijansu jeftinija od Velike Britanije. Generalno gledano, cene su mahom duplo veće nego kod nas.

Ipak, dopao mi se širok spektar ponude, tako da je moguće pronaći obrok za 3 evra i za 30 evra. Konkretno govoreći, navešću vam neke od cena u nastavku:

  • Da krenemo od piva, u pabu, od 3 do 6 evra
  • Ručak u pabu, od 8 do 15 evra
  • Ručak u restoranu od 15 do 30 evra
  • Flašica vode 0.5l od 0.7 do 1.5 evra
  • Čokolada 100 grama je od 2 do 4 evra
  • Magneti od 2.5 do 5 evra
  • Bus prevoz u gradu je oko 4 evra
  • Taksi je od 10 do 20 evra
  • itd..

Ovo je tek prvi tekst o mojoj poseti Irskoj. Prijavite se na njuzleter (“Budite u toku” ispod ovog tekst) i zapratite me na Instagramu, gde ćete svakako pronaći još lepih fotografija iz Irske. Obećavam i video snimke.

I za kraj, ako me pitate da li sam ispunio svoja očekivanja, odgovor je DA! Svoje impresije sam konstantno prenosio na Instagramu i Fejsbuku, a komentari prijatelja su bili identični: motivisao si me da posetim Irsku.

A sebi sam obećao da ću se u Irsku ponovo vratiti.

Tagovi:
3 Komentara
  1. Divno! 🙂
    Jedva cekam ostale tekstove! 💚

  2. Mile

    Što se tiče cena, treba naglasiti da cene navedene u tekstu važe za pabove, i nisu primenjive na svakodnevni život, ako se već poredi sa Srbijom.

    Ako ćemo da govorimo o svakodnevnom životu i cenama, skuplje je iznajmiti stan, skuplje su cigarete, alkohol i osiguranje za auto.
    Sve ostalo, u odnosu na Srbiju, je u NAJGOREM slučaju skuplje do 1€.
    Veći deo “potrošačke korpe” je jeftiniji nego u Srbiji.

    Što se tiče Dablina, lepo je doći i videti ga na nekoliko dana, i to je sve.
    Irci su većinom divni i srdačni ljudi.
    Istina je ta priča o toaletima, i još ne mogu da se naviknem na te “razgovore”.

    Generalno, Srbija je za Irsku (da to tako kažem) civilizacija, s te neke kulturološke strane.
    Irska je, u suštini, jedno veliko “selo”.
    Ali obzirom da je narod normalan, emancipovan u svakom smislu, neopterećen glupostima, rekao bih da srbi nemaju nikakve sličnosti sa ircima.

    Fascinantno mi je da oni NE DAJU NIKOME NA SEBE.
    Njima se ne mogu desiti vlasti koje su se dešavale u Srbiji.
    Ako sistem ne funkcioniše, ili oni smatraju da radi protiv njih,
    organizovaće se sami i raditi kako oni misle da treba, pa makar i zatvor zaglavili. I neće odustati od toga dok ne isteraju.

    Imali bi Srbi mnogo od njih da nauče.

  3. Prle

    Ja samo da dodam par stvari, pošto sam imao tu nesreću da sam morao da apliciram za vizu.
    1) Aplikacija se naplaćuje 60e po vizi, kao što si napisao, iako na zvaničnom sajtu vlade i Konzulata piše da je Srbija izuzeta od toga, dakle nezakonito i proizvoljno.
    2) Ne bih se složio za ljubaznost osoblja konzulata, čak naprotiv, rekao bih da su skloni nepotrebnim sitnim provokacijama i ne daju nikakvu informaciju koja bi makar malo mogla da olakša proces onome ko se prijavljuje.

Ostavi komentar