Uvod u Tajland

Avionom / 08. 02. 2017. / Autor:

U avanturu zvanu Tajland, trajanja oko 30 dana, upustili smo se početkom januara 2017. godine. Milana i ja smo put planirali mesecima unapred. Sabirali informacije sa različitih strana, od prijatelja, TripAdvisora, blogera ali i pored svega toga subjektivni osećaj nam je govorio da smo krenuli jako daleko u nešto potpuno nepoznato.

Bekpek kao teška disciplina

Deset dana pred put, shvatili smo da će biti praktičnije da ponesemo rance umesto kofera i sebi nabacili etiketu bekpekera. Tajland smo obišli od Bangkoka, preko gradova na severu (Chiang Rai i Chiang Mai), do boravka na moru, na krajnjem jugu (Krabi, Phuket, Phi Phi). Uočili smo razlike u mentalitetu, ceni i tempu života. Ipak, puno je zajedničkih crta koje Tajland čine onim što zaista jeste.

Mali Tajlanđani na dnevnoj ekskurziji

Za Tajland kažu da je zemlja osmeha. Nakon mesec dana u toj zemlji zaključujem da taj osmeh nije ništa manji od onoga u Grčkoj ili Hrvatskoj i da se ni na koji način ne može generalizovati. U životu, pa i na Tajlandu se naravno ljudi dele na dobre i loše, tako i Tajland ima svoja dva lica.

Gradski prevoz u Bangkoku

Ovo je tek prvi tekst u nizu, da vas malo upoznam sa Tajlandom, a svakako ću vam dati i informacije o tome kako doći do Tajlanda, sa posebnim osvrtom i pojedinačnim tekstovima o mestima koje smo posetili.

Tajlandska klasika

Večera u improvizovanom restoranu sa plastičnim stolicama na sred trotoara, masaža stopala u kožnim foteljama sa još 10 turista poređanih kao u bioskopu, ananas-mango šejk nakon svega toga i sve to u krugu od 50 metara, u zbirnom trajanju od 2 sata, uz dobacivanje “tuk-tuk”, idealno opisuje Tajland u najkraćim crtama.

Khao San Road u Bangkoku

Već nakon 7 dana slične scene su nam bile svakodnevica, ali sam siguran da bi vas jedna takva ekskurzija u ovom trenutku teleportovanja potpuno oduševila. U početku smo bili šokirani, nekim stvarima pozitivno, drugim detaljima negativno. Sve je delovalo kao u nekom vijetnamskom filmu, jer tajlandske nikada nisam gledao.

Šetnja kroz ulice Tajlanda je mešavina osećanja, gde se u jednom trenutku kajete što ste uopšte dolazili, a već u drugom trenutku se divite ovoj dalekoj zemlji. Tajland je zemlja kontrasta, gde preko dana uživate na plaži sa razglednice, a već uveče vam pacov projuri pored nogu dok na ulici jedete Pad Thai.

Plato restoran na severu Tajlanda

Tekst koji sledi ne sadrži samo zanimljivosti koje će se dopasti svima. Primarno će značiti vama koji planirate put na Tajland ili sakupljate informacije pre finalne odluke. Pred vama je Tajland sa osnovnim informacijama kao i ključnim prednostima i manama. Krenimo redom.

Servisne informacije o Tajlandu

Valuta i kurs

Tajland ima svoju valutu, za raliku od Kambodže gde pored fiktivne domaće, dominira dolar. Tajlandski novac se zove baht i za sve od 20 pa na više, postoje papirni apoeni (20, 50, 100, 500, 1.000), a za manje od 20 su kovanice. Na svim novčanicama se nalazi fotografija preminulog kralja.

U vreme kada smo mi boravili, kurs se kretao od 36.9 do 37.3 bahta za jedan evro. Nisam siguran koliko će vam ovaj podatak značiti u vreme vašeg putovanja, ali generalno, nikada nismo imali problema sa menjačnicama. Ubedljivo najlošiji kurs je na aerodromu u Bangkoku i tu zamenite čisto 20-30 evra, za početak. U centru Bangkoka je već normalan. Kurs je bio sličan na severu, kasnije i jugu Tajlanda, i kretao se oko već pomenutih 37 bahta.

Tajlandski novac

Savet je svakako da uvek brojite novac. Nisu skloni prevarama, ali umeju da se zabroje. Karakteristično da su nam nekada tražili pasoše u menjačnici, nekada ne. Mi smo fotokopirali prvu stranu pasoša i nosili sa sobom, što nam je poslužilo u toj i sličnim situacijama.

Plaćanje karticama

Ako ste navikli na Evropu i imate ovu vrstu finansijske kulture, na Tajlandu ćete biti razočarani. Prava je retkost normalno plaćanje karticama i najčešća su dva scenarija: rećiće vam da može ali se plaća dodatnih 3% transakcije, za avionske karte online čak i 5%, dok je druga opcija da jednostavno nemaju mogućnost plaćanja karticom.

Tezge u Chiang Rai-u

Na Tajlandu je normalno, kao što sam već naveo, jesti na ulici ili u manjem, za naš pojam, potpuno improvizovanom restoranu, gde naravno na kartice možete da zaboravite. Čak se i dobar procenat restorana ne bavi karticama. Srećom, bankomata ima svuda ali podizanje novca “košta” oko 200 bahta (650 dinara), pa je dobro da se podigne što više, pri čemu je 10.000 bahta maksimum (oko 270 evra). Ukoliko imate karticu sa evrima na računu (u mom slučaju MasterCard), sa čijeg konta će biti skinut novac u bahtima pri podizanju, bićete prijatno iznenađeni jer je kurs povoljniji nego u menjačnicama, pa se provizija od 200 bahta čak i ne primeti.

Svakodnevna trgovina

Najpopularniji lanac marketa se zove 7eleven i ima ga češće nego Maksija, Amana i Idee kod nas. Tu možete kupiti apsolutno sve, od sendviča, hrane, voća, vode, alkohola i tome slično. Cene su slične našim cenama, sa time što je tajlandska roba drastično jeftinija od uvozne.

Bili smo prijatno iznenađeni cenama tajlandskih slatkiša, bademovog mleka, sojinog mleka, Coca Cole itd. Odlična prilika da se probaju nove stvari, kojih ima na pretek i deluju vrlo kulturno.

Kafići u Bangkoku

Sendviči u 7eleven su posebna priča i ako niste mnogo probirljivi, za 120 do 200 dinara možete vrlo fino jesti. Sve što postoji u toj kategoriji radnici će zagrejati u mikrotalasnoj ili na tosteru, u marketu. I nama je delovalo čudno, ali odlično radi.

SIM kartica i mobilni internet

SIM karticu takođe možete lagano kupiti u 7eleven radnjama i dominiraju mreže Dtac (Telenor) i ThrueMove. Za od prilike 300 bahta (oko 1.000 dinara) možete kupiti 7 dana neograničenog interneta. Postoje i veći paketi za duži period, sa time što su mahom brzine odlične do 2-3 gigabajta svučenih podataka, a nakon toga obično uspori na 0.5 megabita brzine. Savet je da kupite jednu karticu. Nama je bilo praktičnije da je ubacimo u treći telefon i sa tog telefona sebi šerujemo internet.

Dobre strane Tajlanda

Tajland se po mnogo čemu razlikuje od onoga na šta smo navikli u Evropi. Ipak je predaleko a istorija bez prevelike kolonizacija ga je učinila koliko toliko autentičnim. Tajland nije potpuni šok, kakav može nastati u nekim drugim zemljama Azije, jer su mnoge stvari ipak prilagođene svetskim putnicima. Ukratko, Tajland nije toliko ekstreman kao recimo Kina.

Masaža

U koji god grad da odete, a mi smo ih obišli 5,  tajlandska masaža je na svakom, ali svakom koraku. Dominira masaža stopala i cena za sat vremena je od 200 bahta, odnosno oko 650 dinara, u Bangkoku, do 300 bahta, oko 1.000 dinara, na skupljim morskim destinacijama.  Ima lepih i manje lepih salona, a karakteristično da u glavnom masiraju u stolicama, po nekad i na krevetima, kada su saloni ozbiljniji. Preporuka je da masažu obavezno probate, praktično je deo tradicije.

Budistički suveniri

Saloni za masažu su manje više svuda slični, a jedina razlika je veliki natpis “NO SEX” koji smo videli samo na moru, u mestu Patong, gde očigledno normalni saloni sa ovakvim natpisom žele da se ograde od onih ostalih salona, jer i to je deo tradicije, neki će reći prednosti Tajlanda.

Hrana!

Hrana je definitivno pravi doživljaj. Za početak, nemojte se mnogo brinuti jer je stvarno prilagođena turistima, samo obratite pažnju šta je ljuto a šta ne (čuveo pitanje: Spicy?). Hrana je drugačija od naše, ali ne tako rigorozna kako zamišljate Aziju, da ne kažem Kinu. Hrana je prilagođena turistima i definitivno posle 30 dana na Tajlandu mogu da vam kažem: sigurno nećete ostati gladni.

Ulična hrana

Cena hrane dosta varira da li jedete u restoranu ili na ulici, a od puno ljudi dobijam isti savet, prenosim i vama: nemojte se plašiti ulične hrane, niko od nas nije imao probleme a drastično je jeftinija nego u restoranu. Ukoliko ipak volite restoran, možete naleteti na vrlo povoljne i upola jeftinije od mase restorana u Beogradu.

Ulična hrana u Bangkoku

O vrstama hrane bih mogao da pišem našioroko. Ukratko, dominiraju mesni štapići, kao neka vrsta roštilja, gde možete pronaći pileće i svinjske ražnjiće. Često peku i viršle. Prosečna cena štapića je od 10 do 30 bahta, odnosno od 35 do 100 dinara, zavisno koliko ima mesa. Cena je manje više svuda slična, osim ostrva Phuket na moru, gde je sve duplo skuplje.

Dalje, od hrane, mogu da izdvojim razna mesa i povrće prženo, skoro pa pohovano. Naši ljudi najviše vole Pad Thai, što je neka vrsta nudli pomešane sa jajima i mesom, korektno ukusno.

Pad Thai

Cena Pad Thaia se kreće od 30 do 50 bahta, na moru i do 100 bahta, odnosno od 100 do 170 dinara, na moru i do 330. Ako volite egzotiku, skakavci se kreću od 10 bahta po komadu, ukusan je jer je jako pržen pa je vrlo hrskav, dok ostale bube, crve i škorpije nisam smeo da probam, ali su tu negde po ceni, od 10 do 50 bahta. Ne brinite, ove egzotike nema često, samo na jako prometnim mestima, najčešće u Bangkoku.

Prženi crvi, skakavci, bube..

Posle nekog vremena u potpunosti ovladate nazivima hrane i ukusima. Mi smo uživali u slatko kiselom sosu sa piletinom, pirinčem sa mesom u ananasu, dok na moru posebno dominiraju plodovi mora, odnosno popularni seafood. O hrani bih mogao da pišem naširoko, pa ćemo uskoro imati i poseban tekst na tu temu.

Voće

Voće je posebna priča! Zbog potpuno druge klime opcije su razne, a voće generalno slatko i ukusno. Mango je ovde lokalac i ima ga svuda. Retko ćete naći ceo neočišćen mango, jer je mahom iseckan u kesice, pa se tako prodaje. Ananas je takođe popularan i jako jeftin, takođe i kokos koji je nama bio potpuni hit jer bukvalno ulicom nosite kokos i pijete sok iz njega. Sve navedeno je u rangu 50 do 100 bahta, odnosno od 160 do 330 dinara. Na moru je poseban hit mangostin, marakuja (passion fruit) i dragons eye. Skuplji su od manga i ananasa, ali opet 4 puta jeftiniji nego u Srbiji.

Brutalno dobri voćni šejkovi

Tajlanđani poprilično forsiraju voćne šejkove i tako za prosek 40 bahta u Bangkoku (oko 150 dinara) možete popiti 0.3-0.4 litre (računajući i led) vrhunskog miks soka, na primer manga, banane i ananasa. Savet je da ovo pijete u velikim količinama. Ipak, cena varira i već na moru je za 20 do 50% skuplje, ali toliko ukusno i zdravo da nema alternativu.

Tajlanđani i cigarete

Ako ste nepušač, Tajland će vam se jako dopasti. Tajlanđani generalno ne puše i prava je retkost videti nekoga sa cigaretom. Za prvih 15 dana smo videli eventualno dvoje pušača. Posebno je interesantno bilo na severu Tajlanda, koji je zaista prila za sebe, gde danima jednog pušača nismo mogli videti.

Centar Bangkoka

Itekako se možemo ugledati na njih. Duvanski dim smo osetili samo kad smo sa jednim Srbinom pili pivo, i dim od cigarete je gotovo siguran znak da ste stali pored nekog stranca.

Sve navedeno su generalno govoreći dobre strane Tajlanda. Tu nisam ubrajao recimo more i autentičku arhitekturu jer ću slične stvari opisati kroz naredne tekstove detaljnije.

Mane Tajlanda

Nije sve tako idealno, a naredni pasusi će doneti nekoliko ključnih osobina Tajlanda koje bih vrlo rado promenio da mogu. Verovatno će neki od vas reći da su upravo te mane ključna čar Tajlanda, svega onog što je drugačije od nas. Ukusi su različiti, meni se sledeće činjenice nisu toliko dopale.

Saobraćaj

Saobraćaj je ovde posebna priča. Osim što voze u suprotnoj traci kao Englezi, putevi nisu ni malo prilagođeni za pešačenje. Uski putevi, nepostojanje trotoara i potpuna podređenost svih nas koji šetamo. Stekli smo utisak da pešak nikada nema prvenstvo prolaza, čak i kad je na vrlo retkoj pojavi zvanoj pešački prelaz, zato vodite računa.

Saobraćaj u Bangkoku

Na Tajlandu je inače vrlo popularno, čak i ne toliko skupo, iznajmiti skuter. Svi voze motore. Loše u svemu je ogromna gužva, posebno u Bangkoku ali ni ostala mesta, bilo na moru ili severu, ne zaostaju za ovim trendom. Ko voli motore, biće mu interesantno, svakako.

Vrlo loše poznavanje engleskoj jezika

Tajlanđani generalno vrlo loše znaju engleski jezik. Čak i kada razumeju šta ih pitate, ne mogu da uzvrate odgovor. Vrlo često izbacuju suglasnike sa kraja rečenice, pa kokos postane “kokona” a pitanje da li ste završili “fini?”. Nama je trebalo 5,6 dana da pohvatamo način na koji akcentuju engleske reči. Toliko sam oborio kriterijum, kada neko veže dve rečenice, smatrao sam da ima perfektan engleski. Cifre, zbog trgovine, razumeju, pa ćete se tu lako sa njima snaći.  Primećuje se razlika kod zaposlenih u hotelu ili nekom boljem restoranu i taj dijalog mi je predstavljao pravo osveženje.

Uber vožnja kroz Bangkok

Kupi, kupi

U loše strane Tajlanda definitivno mogu da svrstam prenaglašenu ideju da vam čim pre nešto prodaju. Bilo da ste na severu, Bangkoku ili na moru, svuda oko sebe ćete čuti: tuk-tuk, masaža, odela, kupi, kupi, kupi. Sve to me podsećalo na letovanje u Turskoj, ali čak i gore. Bukvalno vas presreću na ulici i dovode do toga da morate biti drski i bezobrazni prema njima inače će biti do maksimuma uporni i naporni ka vama.

Bezbednost na Tajlandu je generalno dobra, ali u čestim mikrosituacijama itekako primećujete da žele od vas da uzmu novac. Neće od vas ukrasti, ali su spremni da sate provode sa vama dok vam ne prodaju ono što žele.

Khao San Road Bangkok

Cenkanje je inače sportska disciplina, slično turskoj, a sve kreće od toga što vam zabiju cenu koja očigledno nije realna. Spuštaju, negde za 30% negde čak i upola, i tek retko naletite na one koji ne žele da se cenkaju i odmah vam daju realnu cenu. Ima i jako bezobraznih prodavaca, koji insistiraju da se cenkaju i pitaju vas koliko nudite, a kada ponudite dosta manje od očekivanog, umeju i da vas opsuju, srećom, ne toliko česta pojava, ali nam se dešavalo.

Prljave ulice

Bilo da se nalazite u Bangkoku, Chiang Maiu, Patongu na krajnjem jugu, zajednično za sve te ulice je makar po jedan pacov koji će u nekom trenutku pored vas projuriti. Činjenica od koje nećemo da bežimo u hvalospevima o Tajlandu je definitivno loša higijena gradova. Na tom polju smo mi za Tajland daleki, napredni zapad. Svakako smo i ovo preživeli, bez većih problema, samo malo upozorenje, da znate šta vas čeka.

Ulice starog dela Bangkoka

Razbijanje predrasuda

Za kraj ovog dugog, uvodnog teksta, da razbijemo par predrasuda. U Srbiji se stiče utisak da je Tajland preplavljem našim lljudima, neki kažu novo Sutomore, neki pak nova Paralija. Mogu vam reći, daleko od istine. Mi smo i dalje statistička greška gde god se pojavimo na Tajlandu. Ne možemo se takmičiti sa Kinezima, Rusima, nekim drugim Evropljanima. Moram još jednom da napomenem da mi nismo išli preko agencije, čime jeste bila smanjena verovatnoća da naletimo na naše ljude.

Milana sa Tajlanđanima u Ajutaji

U jednom delu naroda postoji priča da je Tajland baš bezveze i da je Kambodža zakon. Do Kambože nismo otišli, ali generalizovati jednu ogromnu zemlju kao što je Tajland u koš da je “sve loše” je potpuno suludo. Tajland je toliko širok pojam da ga je vrlo teško opisati i kroz 50 tekstova. Primera radi, veliki je izbor destinacija za letovanje, samo je potrebno dobro se raspitati. Priznajem, neka mesta su preplavljena turistima, dok su neke lokacije suvo zlato i verovatno najlepša plaža koju ćete ikada da posetite.

Kineska četvrt u Bangkoku

Uskoro ću objaviti i ostale putopise sa Tajlanda, a siguran način da ih ne propustite je prijava na mejling listu ispod ovog teksta. Možete me zapratiti i na Instagramu, tu sam najaktivniji, uz zvaničnu Fejsbuk stranicu bloga. Svakako su iskustva sa putovanja po Tajlandu šarena i ja vas pozivam da svoja podelite u komentarima ovog teksta.

Tagovi:
2 Komentara
  1. Miloše, Voleo bih da pravim takve slike. 😀

    Limit na bankomatima bi trebao da je 20.000, a ne 10.000 bahta, bar u Chiang Mai. U žutoj banci (sve su banke u po jednoj boji, pa ih je po tome lako raspoznati) je limit čak 25.000 bahta. Čuo sam da je u Bangkoku limit veći, te je moguće i da je na manjim mestima limit manji od 20.000. Sećaš li se gde ste podizali novac i došli do tog limita, i u kojoj banci?

    Kod sim kartica, ja koristim AIS koji je super jer se za oko 70 bahta mesečno dobije pristup njihovom super brzom WiFi. Tačaka na kojima ima ovog WiFi u Chiang Mai ima dosta. Pošto imam net kući, najbolja opcija koju sam našao za mobilni internet jeste da platim konekciju brzine 512kb/s (ovo nude i AIS, i DTAC – tj. Telenor, i TrueMove) sa neograničenim protokom; cena je 89 bahta nedeljno. Ovo je dovoljno za surfovanje, Facebook, Youtube… za sve sem za live video razgovor preko Skypea ili FB.

    Što se tiče celih voćki, ima ih mnogo na marketima, barem na onim ‘lokalnijim’. Recimo mango je u Chiang Mai od 35 do 70 bahta kila, zavisno od toga koliko dugo može da stoji – one od 35 bahta/kg treba pojesti praktično juče :), ovi od 70 bahta/kg će biti zreli tek za par dana – ja sam to nosio kući kao poklon, na primer.

    Mislim da hrana nije nužno prilagođena turistima. Istu hranu jedu i Tajci, s tim da oni imaju dosta hrane koja je specifična za određene delove Tajlanda, a koje nisam viđao po restoranima. BTW, skakavce i slične đakonije jedu uglavnom na Isaanu, severo-istočnom i najsiromašnijem delu Tajlanda.

    Nemam osećaj da je Tajland preplavljen našim ljudima. Ne računajući ljude koji mi se jave jer znaju da sam na Tajlandu, upoznao sam još svega 2-3 ljudi iz Srbije, za skoro dve godine boravka ovde. Srpski od random turista čujem jednom u dva meseca, ako i toliko. A dosta se krećem svaki dan. 🙂

    Što se tiče Kambodže, mnogi je upoređuju sa Tajlandom pre 20 godina. Manje je razvijeno, siromašnije, i pretpostavljam više autentično. Ja sam proveo u Siem Reap svea tri dana, suviše malo da bih stekao pravi utisak, mada definitivno je zemlja znatno manje razvijena, i prljavija. 🙂

    Tajland je verovatno zemlja koja je idealna za prvi kontakt sa regionom, jer se lako snaći pošto je sve podređeno turistima. Praktično je moguće se opustiti i prepustiti se raznim vodičima, naravno uz naknadu.

    PS. Zanimljivo mi je kako vam toaleti nisu ostavili utisak vredan spomena. Meni je to bio blagi šok.

  2. Goran

    Kao predstavnik “Kambodza je zakon” dela naroda, kazem steta sto niste obisli i Kambodzu. SEA experience ne moze biti potpun bez Kambodze kao najnerazvijenije zemlje u regionu. Tajland uvozi dosta proizvoda iz Kambodze (mahom krpica, suvenira i voca) i to prodaju 3-5 puta skuplje. U Kambodzi vas nece opsovati kada ponudite realnu cenu (dolar dva) za “elephant pants” ili neki laganu majicu, dak na Tajlandu hoce i to vrlo cesto, za identican proizvod. (O bezobraznim Thai taksistima da ne pricamo)
    Isto tako treba prouciti istoriju i cuti misljenja lokalaca iz okruzenja (Laosa, Kambodze, Vijetnama) o Tajlandu. Zemlja slobodnih, kako vole da se zovu, saradjivala je i ustupala pravo prolaza kolonijalcima, a u Drugom svetskom ratu sve do pred kraj bili u savezu sa Japanom. Dok nisam posetio, priznajem nikad me nije interesovala istorija tog regiona, ali kad sam prosao… veliki minus za ljigave Tajce i veliko saosecanje sa Vijetnamcima i Kambodzanima/Kmerima.
    Za kovanicu “Zemlja osmeha” mislim da su zasluzni Nemci 😀 (kojima se niko ne smeje u Evropi) i stariji Ameri koji posecuju Pataju, slazem se da se grcki osmeh i gostoprimstvo ne razlikuje od tajlandskog.
    Ali uz sve lose strane, treba obici ceo Tajland, lepa priroda severa i plaze juga, hramovi, gostoprimstvo u Pataji 🙂 sve to vredi videti, iskusiti i proziveti, ali treba vise ovakvih tekstova koji otkrivaju i dobre i lose strane. Svaka cast Milose!

Ostavi komentar