Sarajevo i centralna Bosna kolima

Automobilom / Autor:
Sava Osiguranje

Navigacija je pokazivala još 7 kilometara do Baščaršije dok smo i dalje vozili po planinskim predelima. Zapitah se da li je moguće da se sa planine direktno ulazi u centar, ispostaviće se, jedna od čari Sarajeva. Vožnja od Beograda preko Zvornika i Romanije jedna je od najnapornijih do sada, definitivno razlog zbog koga sam odlagao obilazak ovog dela Bosne. Ipak, sa prvim ćevapom i bosanskom kafom kao okrepom, čovek se od puta brzo odmori, a ni oni predeli na Romaniji nisu tako loši, šta više prelepi za fotografiju.

Baščaršija

Evropski Jerusalim, spoj istoka i zapada, Baščaršija, planine, vedar narod i bosanski humor – kratke crte Sarajeva. Za vikend ili nešto duže? Odmah ću vam reći. Nikako samo vikend. Sarajevo može pružiti najmanje 3 dana boravka i obilaska, a ako se tome pridoda i okolina, lako se može napraviti čak i 7 dana.

Baščaršija i ćevapi

Gde god da se u Sarajevu nađeš, pitaćete da li si probao ćevape u Baščaršiji. 100 Sarajslija, 100 različitih mišljenja gde su najbolji ćevapi. Neko će reći Mrkva, drugi Ferhatović, treći Hodžić i svi su upravo u Baščaršiji. I ako sam taman pomislio da je to taj magični trougao, dobijam nove preporuke: Željo i Zmaj. Ali to ostaje za neku narednu posetu Sarajevu. Miks 5 ćevapa i sudžukice uz priloge i jedno piće izađe oko 400-500 dinara. Čak je i bezalkoholno Sarajevsko pivo odličan dodatak ćevapima, a ako ste za lajt varijante, tu je uvek jogurt.

Ćevapi, sudžukica, dodaci kod Hodžića

Baščaršija predstavlja samo srce Sarajeva. Kroz kvart starih kućica sagrađenih u vreme Osmanlijskog carstva i dan danas uspešno živi taj dug starih vremena. Kazandžiluk ulica je tek posebna priča. Ne preterano ljubazni prodavci, ali neverovatno živopisne tezge.

Ulicu dalje su svi oni pomenuti ćevapi, bosanska kafa, mlevena, tucana, pite, burek, sirnica, ratluci. Na momente potpuni dejavu Istanbula koji smo Milana i ja posetili 2 meseca ranije. Čak smo naleteli i na kunefe u kafeu Nebo.

Dobrodošli u Sarajevo

Ulazak u jedan zavučeni prolaz Morića Hana, preko puta kafića Divan, otvorio nam je pauzu od 20 minuta razgledanja tepiha, tanjira i raznorarnog suvenira u galeriji Isfahan, čiji je vlasnik Iranac Parviz Mohammadi. Scene kakve sam na Instagramu viđao po Maroku, tu su u sred Sarajeva. Lepota različitosti.

Već preko puta nalazi se prelepa Gazi Husref-Begova džamija čija su me vrata podsetila na moj obilazak Abu Dabija. Lokalci kažu da se Kinezi posebno oduševe ovom lokacijom jer je pored toranj sa koga je Valter branio Sarajevo.

Prelepa vrata džamije

Austrougarsko Sarajevo

I u jednom momentu samo zakoračite u neko potpuno drugačije Sarajevo. Ni u jednom gradu nisam video takav spoj istoka i zapada, gde okrenuti ka istoku imate osećaj da ste negde u Aziji, dok jedan okret na zapad pruža scene iz Beča. Niko nema loše reči za period Austrougarske gradnje, mada nam je taj period istorije poznat baš po Sarajevskom atentatu i Gavrilu Principu. Ulica koja me podseća na Novi Sad, potpuno druga dimenzija, na 5 sekudni od Baščaršije. Tu je Sinagoga, Katedrala i Pravoslavna Crkva, na tek stotinak metara od džamije, razlog zbog koga Sarajevo nazivaju Evropskim Jerusalimom.

Katedrala u delu sa Austrougarskim stilom gradnje

Šetnja kroz Sarajevo je kao putovanje kroz vreme. Dalje na zapad već su Titove građevine, večna vatra, spomenici ratovima. Južno ka reci je nekoliko jako lepih pabova i restorana, a tu je gradska većnica, prelepi renovinari kompleks sagrađen takođe u vreme Austrougara krajem 19. veka. Simbolična cena ulaznice i imate priliku da pogledate unutrašnjost zgrade, gde je u trenutku mog boravka bila i muzej postavka istorije Sarajeva.

Kafić Tito

Nešto dalje na Miljacki nalazi se i most Festina lente, poseban poduhvat arhitekture koji vredi videti.

Ukoliko želite da centar obiđete sa vodičem, preporučujem free walking turu (baziranu na bakšišu) agencije Spirit. Nedeljom od 10 sati, a preko leta i od 18, imaćete mogućnost šetnje sa vodičem Enesom, odlična prilika da čujete priču o istoriji Sarajeva iz prve ruke.

Stari deo Sarajeva

Iznenađen sam koliko se stvari može videti, fotografisati, okusiti, probati na tako malom prostoru. Sve je u centru i sve je bilo blizu našeg smeštaja u hostelu Franz Ferdinand o kome ću detaljnije pisati nešto kasnije u tekstu.

Novo Sarajevo

Prostire se dalje na zapad, između ulice Maršala Tita sa jedne strane, do same reke Miljacke sa druge. Niču nova naselja, soliteri, visoke zgrade, tu je i Veliki park, Mali park. Tu su i novi tržni centri, nešto što vam sigurno neće biti primarno u poseti Sarajevu, ali nije loše pomenuti. SCC, odnosno Sarajevo City Centar je nešto nalik TC Ušće u Beogradu, sa vrlo sličnim cenama kao kod nas, ali i sa par jako simpatičnih kafića. Meni se posebno dopao turski kafić Gonul Kahvesi sa specijalnim vrstama kafe sa pistaćima i odličnim kolačima.

Šetalište pored Miljacke

Malo dalje od tržnog centra, u blizini Nacionalnog muzeja, nalazi se kafić Tito, jako popularan među turistima, sa velikim brojem fotografija iz perioda stare Jugoslavije. Odmah iza je prelepo šetalište pored Miljacke.

Centar Sarajeva je u kotlini, a interesantno je da svaki pogled na bilo koje brdo koje je tik do centra prikazuje potpuno drugačiju sliku Sarajeva, gde se nalaze velika naselja u kojima dominiraju kuće.

Celom dužinom Sarajeva voze tramvaji, a malo je poznato da je na svetu posle San Franciska baš Sarajevo dobilo prvi električni tramvaj.

Čajdžinica Džirlo

Iako se nalazi u samoj blizini Baščaršije, ovu lokaciju moram posebno da opišem u tekstu. Čajdžinica Džirlo postoji tek od 2012. godine, mada rustični stil enterijera ostavlja utisak da je 10 puta više godina utkano u ovaj lokal. Vlasnik Husein Džirlo, neverovatno harizmatičan i markantan, dočekao nas je na ulazu. Husein je vlasnik, domaćin, konobar i simbol ove prelepe čajdžinice. Do 2012. godine živeo je u Italiji. Nakon očeve smrti vraća se u Sarajevo i otvara ovaj prelepi lokal.

View this post on Instagram

Ovo je Husein, vlasnik popularne čajdžinice Džirlo u Sarajevu. Neverovatno harizmatičan i markantan dočekao nas je na ulazu. Husein je vlasnik, domaćin, konobar i simbol ove prelepe čajdžinice. Do 2012. godine živeo je u Italiji. Nakon očeve smrti @teahousedzirlo se vraća u Sarajevo i otvara ovaj prelepi lokal. Zašto baš čajdžinica? Kaže da je to bila očeva želja. Služi preko 70 vrsta napitaka od kojih je preko 50 različitih vrsta čajeva. Svaki će vam pripremiti on lično. Salep je tek posebna priča. Duh njegovog lokala je neverovatan. Pitao sam ga da li postoji neka priča iza cele čajdžinice, a onda nam je ruke dodao par časopisa koji su pisali o njemu. Saznajem da je među njima i New York Times, Washington Post, a da je čajdžinica godinama u samom vrhu TripAdvisor preporuka za Sarajevo. I dok smo @milanica_ i ja ispijali svoje porudžbine, ona salep a ja biljni čaj, svako od lokalaca ko je ušao u čajdžinicu nam se spontano pridružio u priči. Čuli smo da Željo gubi trku od Sarajeva, da je jednom dekici unuk napunio 9 godina i tako dalje.. Konstatovali smo da nam se iz Huseinove čajdžinice ne polazi. Kao šlag na tortu, Husein nam je podelio par saveta: "Nemojte se nikada baviti politikom" – "Čoveku za sreću nisu potrebne kule i dvorovi" – "Uživajte u onome što stvorite bez pohlepe da stvarate još više" . Ovu lokaciju obavezno sačuvajte visoko na TOP listi šta obići u Sarajevu. Hvala Nireli @franzferdinandhostel na preporuci. #sarajevo #sarajevogram #sarajevobosnia #sarajevocity #visitsarajevo #sarajevouslikama💯 #teahouse #teahouses #teahousedzirlo #dzirlo

A post shared by Miloš Petrović (@milospetrovic) on

Husein služi preko 70 vrsta napitaka od kojih je preko 50 različitih vrsta čajeva. Svaki će vam pripremiti on lično. Salep je tek posebna priča. Saznajem da su o njemu pisali New York Times, Washington Post, a da je čajdžinica godinama u samom vrhu TripAdvisor preporuka za Sarajevo. I dok smo Milana i ja ispijali svoje porudžbine, ona salep a ja biljni čaj, svako od lokalaca ko je ušao u čajdžinicu nam se spontano pridružio u priči. Čuli smo da Željo gubi trku od Sarajeva, da je jednom dekici unuk napunio 9 godina i tako dalje.. Ovu lokaciju obavezno sačuvajte visoko na TOP listi šta obići u Sarajevu.

U razgovoru sa Huseinom

Smeštaj u Sarajevu

Sarajevo nudi bogatu ponudu hotela i smeštaja koju možete ovde pronaći, koja je za glavne gradove u regionu vrlo povoljna. Mi smo bili smešteni u hostelu Franz Ferdinand koji u ponudi ima apartmane, sobe sa privatnim kupatilom i višekrevetne sobe. Na raspolaganju su nam bili i velika zajednička dnevna soba sa kuhinjom, frižider sa Sarajevskim pivom (posebno moram da naglasim) i besplatan WiFi u celom objektu.

Hostel Franz Ferdinand

Kao ključnu prednost ovog smeštaja mogu da izdvojim lokaciju, koja je u samom strogom centru grada, praktično na šetalištu, ali nema buke. Baščarčija je bukvalno na 5 minuta i generalno svuda po centru je lako kretati se pešaka. Ako dolazite kolima, opcija parkinga je u nekoliko garaža u okolini koje se kreću od 7 do 10 evra dnevno.

Višekrevetne sobe u hostelu sa motivima

Preporuka hotela i apartmana

Bosna i Hercegovina, samim tim i Sarajevo, uopšte nije skupo, pa tako možete naći prelepe hotele sa 4 zvezdice za 25 evra po osobi. Olakšao sam vam pretragu i pronašao Hotel Sana, koji već od 25 evra nudi noćenje sa doručkom, hotel ima 4 zvezdice i nalazi se u strogom centru, uz to poseduje i besplatan parking. Nešto jeftiniji, takođe sa besplatnim parkingom, u blizini Baščaršije je hotel Aziza, nešto skromniji ali takođe prelep. Ukoliko volite orient stil, preporuka ide za hotel Villa Orient, takođe u strogom centru,noćenje sa doručkom je oko 22 evra po osobi. Ako ipak želite nešto skuplju varijantu sa SPA centrom i izvan strogog centra grada, preporuka za hotel Melak Regency, gde su noćenje sa doručkom i SPA, po ceni od 40 evra, po osobi. Nadm se da sam vam pomogao 🙂 Ako nisam, svakako možete i sami istražiti hotele i apartmane u Sarajevu.

Šta još videti u Sarajevu

Nama je vreme u Sarajevu brzo proletelo, jer smo jedan dan izdvojili za odlazak van Sarajeva, a jedan dan na druženje sa Milaninom rodbinom. Neke lokacije su nam ostale sačuvane za prvo naredni obilazak i na osnovu svih informacija koje imam, itekako su vredne posete. To su pre svega vrelo Bosne, vodopad Skakavac, kao restoran na pretposlednjem spratu Avaz Tornja. Tome moram da pridodam i ćevape kod Želja i Zmaja, kako bi kompletirao sve vodeće sarajevske ćevabdžinice. Dodatnu inspiraciju za obilazak Sarajeva svakako potražite i na TripAdvisoru.

Šta videti van Sarajeva

Spontana prikupljanje informacija o lepim lokalitetima u našem regionu me još prošle godine navodilo na Bosnu i Hercegovinu. Reke, planine, jezera, većim delom upravo brdsko-planinski predeli, sa hladnijim severom i nešto toplijim morskim vazduhom u južnom delu Hercegovine. A tek okolina Bihaća na zapadu.. ali da krenemo od istoka i okoline Sarajeva.

Tvrđava Travnik

U organizaciji hostela Franz Ferdinand krenuli smo na jednodevni izlet i obilazak Travnika i Jajca. Opciju obilaska Konjica i Mostara ostavljamo za neku drugu priliku, jer je to svakako usput kada se preko Sarajeva krene ka Dalmaciji.

U Travniku smo posetili Plavu vodu i tvrđavu. Nismo imali vremena za kuću Ive Andrića i čuvenu kafanu gde se služi bosanska kafa sa ratlukom i cigaretom (iako smo nepušači). Plava voda i liči da je plava. Lepi slapovi sa nekoliko mostića su nas zadržali 30-ak minuta i bili uvod u neke veće vode koje su nas čekale dalje u Jajcu. Tvrđava Stari grad, odnosno Travnička tvrđava, kako je još zovu, predstavlja najlepšu srednjevekovnu tvrđavu u Bosni i Hercegovini. Površine je oko 11.000 kvadrata, a ulaznica košta 2 marke. Sa Tvrđave se pruža prelep pogled na Travnik.

Grad Jajce

Put nas je dalje vodio ka Jajcu, čuvenom vodopadu, mlincima i Plivskom jezeru. Jajce je stari kraljevski grad, izgrađen još u 14. veku. Ime je dobilo po brdu jajastog oblika. Vrlo je posebne arhitekture, a oduvek je bilo na važnoj raskrsnici puteva Sarajevo – Zagreb, odnosno Banja Luka – Dalmacija.

Jajce je posebno poznato po vodopadu Plive, na ušću u reku Vrbas. Vodopad je moguće videti sa vidikovca iznad ili prići uz plaćanje ulaznice od 4 marke. Vodopad je nekada bio visok 30 metara ali je zbog zemljotresa i posledica rata trenutna visina 22 metra. U okolini sve pršti od Jugonostalgije. Prodaju se zastave nekadašnje republike i Titove slike.

Nešto dalje, na samo 10 minuta vožnje, nalazi se Plivsko jezero i kompleks starih mlinova. Bio sam iznenađen da je okolina Jajca ovako lepa i zelena već početkom aprila, a mogu misliti kakva je situacija nešto kasnije u maju. Mlinovi na Plivskom jezeru, prema svojoj minijaturu još nose i naziv mlinčići. 20 mlinova sagrađenih od drveta, na drvenim stubovima, prvu rekonstrukciju imali su 1985. a kasnije i 1995. 2009. proglašeni su za nacionalni spomenik BiH. Svrhu mlina su odavno izgubile ali su jedna od unikatnih prirodnih lepota Bosne i Hercegovine.

Povratak ka Sarajevu i nešto kasniji ručak bio je rezervisan za jednu prelepu skrivenu lokaciju po nazivu Semešnica. Nalazi se u okolini donjeg Vakufa a poslednjih 15 minuta puta je makadam. Iako bi možda odustali na pola, treba produžiti do kraja, jer je lokacija nerealno lepa a hrana odlična.

Semešnica – restoran, etno domaćinstvo, raj na zemlji

Sve storije sa ovog obilaska okoline (Travnik i Jajce) kao i iz Sarajeva, možete pronaći na mom Instagram profilu.

Domaće životinje u Semešnici

Put do Sarajeva

I za kraj, nekoliko informacija i saveta za putovanje do Sarajeva. Ako se odlučite za autobuski prevoz do Sarajeva, nećete imati mnogo o čemu da razmišljate. Ako ipak idete svojim kolima, postoji nekoliko opcija. Na početku sam već pomenuo opciju koja je najkraća, sa najlepšim predelima, ali i najnapornija. To je opcija putovanja preko Zvornika i Romanije. Već od odvajanja sa autoputa iz pravca Beograda, vožnje preko mnogobrojnih sela, nemate utisak da idete ka nekom glavnom gradu. Put je u proseku jako loš i putuje se oko 5 sati bez pauze. Posebno treba obratiti pažnju na deonicu Zvornik – Sarajevo, preko nekoliko planina, jer nisam siguran kakva je situacija preko zime.

Opcija dva, koju smo iskoristili za povratak, je put preko Zenice, Doboja i Hrvatske. Od Sarajeva do Zenice je novi autoput. Jedina mana je (trenutno) renoviranje tunela između Zenice i Doboja, pa se može čekati između 10 i 40 minuta, ali je ostatak puta jako dobar i nema posebne gužve. Još jedna mana je prolazak 2 granice, BiH – Hrvatska, pa zatim dalje Hrvatska-Srbija. I pored svega toga, subjektivni osećaj vožnje je bio daleko opušteniji jer ima više kilometara dobrog puta i samog autoputa. Ne preporučujem ovaj pravac u vreme praznika i nedeljom popodne, zbog većih gužva na granici.

I naravno, Srbija i Sarajevo će biti još bliže izgradnjom obećanog autoputa preko Bijeljine, ili sa druge strane preko Zlatibor. To će biti prilika za novi obilazak Sarajeva i dopunu ovog teksta, za koji se nadam da će vam biti od pomoći.

Novi video na mom Youtube kanalu

Sava Osiguranje
Tagovi:
Jedan komentar
  1. Sasa

    Koristio sam vozilo carts4rent-a i njihovu navigaciju super sam prosao u puti nisam nigde zalutao.

Ostavi komentar

Creative Commons licenca
Tekstovi na blogu su autorsko delo, i kao takvi zaštićeni licencom Creative Commons. Dozvoljeno je deljenje bez prerade i izmene, uz obavezno navođenje izvora, u nekomercijalnoj upotrebi.
O blogu
Kategorije
Linkovi
Njuzleter