Južni Sibir – Krasnojarsk

Avionom / 01. 04. 2019. / Autor:

Putevi su me drugu godinu zaredom naveli na Rusiju i Sibir. Nakon severnog Sibira i obilaska Norilska 2018. godine, u blogerskoj turi sa još 6 blogera, kvalitetni tekstovi i interakcija na društvenim mrežama su me kvalifikovali da ponovo budem deo projekta FollowUpSiberia u organizaciji Nornickel kompanije, ali ovoga puta u još većoj avanturi obilaska južnog Sibira, grada Krasnojarsk, prelepe prirode i obilaska zimske Univerzijade.

O Krasnojarsku

Najpre par reči o gradu za koji sam pri put čuo tek prošle godine. Let od Beograda do Moskve trajao je oko 3 sata, uz presedanje i još 4 sata puta do dalekog Krasnojarska, na jugu Sibira. Prvi utisak: jako lep i moderan aerodrom i prelepa šuma. Sve je bilo lepše, modernije i toplije od Norislka prošle godine.

Krasnojarsk sa brda

Krasnojarsk u prevodu znači: crveno brdo (Krasni-jarsk) i osnovan je davne 1628. godine kao malo naselje, od grupe kozaka. Vremenom se sve više gradilo i najveći rast doživljava nakon velike ruske revolucije 1917. godine.

Krasnojarsk je pre svega industrijski grad, u kome živi oko milion ljudi koji su ovde primarno zbog same industrije. Za razliku od severa Sibira i grada Norilsk, grad Krasnojarsk je drastično humaniji za život i u nekim momentima podseća na Beograd.

Moj pokušaj imitacije Kozaka

Grad ostavlja utisak da je dobro planski građen. Centar je karakterističan po širokim bulevarima, klasične Sovjetske gradnje. U centru se nalazi i nekoliko jako visokih modernih zgrada, nalik na poslovne centre, dok se preko mosta grade nove, lepe višespratnice. Posebno me oduševilo šetalište uz samu reku, gde se nalazi i prelepi park.

Krasnojarsk leži na reci Jenisej i broji više mostova, a tu je i malo ostrvo, slično Adi u Beogradu, gde ljudi šetaju, a posebno preko leta provode dosta vremena. Osećaj beznednosti u samom gradu, na skali od 1 do 10, subjektivno je iznosio 10. Ljudi su jako prijatni, ljubazni i pozitivni. Po samoj energiji i posvećenosti imao sam osećaj da sam u nekom gradu u zapadnoj Evropi. Ljudima koji prate košarku grad je poznat po klubu Jenisej, koji igra VTB ligu već dugi niz godina.

Najpoznatija crkva Svete Petke

U Krasnojarsku smo posetili i nekoliko restorana, od kojih bi posebno izdvojio Baran i Biser (Ovan i Biseri), koji je restoran azijske kuhinje, od Turske, preko Gruzije do Kazahstana. Slatke muke šta odabrati! Čuo sam da postoji i srpski restoran, ali ga nismo posetili.

Volonteri na Univerzijadi

Šansa da ćete u Krasnojarsk ići turistički su minimalne. Motivacija svakako može biti u prelepoj prirodi i ski stazama, uz naravno ideju da osetite još neki ruski grad osim Moskve, od koje se nalazi na oko 4 sata vožnje avionom. Cena avio letova se kreće od 380 evra, pa na više, za povratnu kartu od Beograda.

Posebno važno je znati da se Krasnojarsk nalazi na mapi Trans-Sibirske železnice!

O Univerzijadi

Primarni razlog mog dolaska u Krasnojarsk bila je zimska Univerzijada, odnosno zimske olimpijske igre za studente, gde sam u okviru projekta “FollowUp Siberia” došao sa još 8 blogera i fotografa. Ja lično kao top 2 iz prve ture obilaska Norilska, a drugi iz kao najaktivniji članovi ostale 3 grupe koje su obilazile Sibir. Kao najaktivniji u svojim grupama, bili smo nagrađeni ovom, glavnom turom na Univerzijadi.

Osvajači medalja na Univerzijadi

U praksi smo se vodili kao novinari, imali svakoga dana po jednu prezentaciju u Nornikel kampu, kompanije koja predstavlja najjaču industrijsku kompaniju u Rusiji, koja je ujedno i sponzor našeg putovanja i generalni sponzor zimske Univerzijade.

Svečanost otvaranja Univerzijade

Prisutvovali smo otvaranju Univerzijade i taj događaj je bio nešto najlepše što sam video u životu u kategoriji javnih nastupa, plesa i igre. Plesne grupe, aktobate, muzički program.. Fantazija! Celokupan snimak možete pogledati na Jutjubu.

Posebno je bilo fantastično predstavljanje svih zemlja iz sveta koje su učestvovale, gde su najbornije, naravno osim Rusije, bile još i Kina, Austrija, Švajcarska, Kanada.. Događaj je bio toliko značajan da je na njemu bio prisutan i Vladimir Putin lično.

Kampus u centru Krasnojarska

Srbija je nastupala sa samo 3 takmičara, koji su došli u poslednjem trenutku. Da li se kod nas na Univerzijadu ne gleda kao na važno takmičenje ili se slabo ulaže u mlade sporiste, nisam siguran. Dva momka i devojka su zauzeli 35+ mesto u Alpskom skijanju prvog dan takmičenja.

Fotografisanje sa volonterima

Ski centri u okolini

Samo najbliža okolina Krasnojarska broji desetak ski staza. Interesantno da se nalaze na 150-500 mnv, što je kod nas skoro nemoguće, ali naravno, zbog klime bez ikakvih problema rade praktično pola godine.

Jako dobre ski staze

Više informacija o ski centrima možete pronaći ovde. Ja sam posetio dve staze, na samoj Univerzijadi i video da postoji više staza različitog stepena težine

Generalno, cela okolina je poznata po zimskim sportovima, zato je i održana zimska Univerzijada.

Stolby

U prvi mah nisam najbolje razumeo šta je Stolby i koliko je daleko. Ispostavilo se da je tik uz Krasnojarsk, da se vrlo lako dolazi do početka tog nacionalnog rezervata, a uz pomoć džipova i brže, do dela odakle kreće fenomenalna staza za pešačenje.

Stene Stolba nacionalnog parka

Stolby je primarno poznat po izuzetnoj šumi i jako neobičnim stenama. Stolby u prevodu znači stubovi. Ovu prirodnu lepotu godišnje poseti oko 200.000 turista. Rezervat postoji od 1925. godine i prostire se na preko 40.000 hektara. Posebno je popularan kod alpinista.

Imao sam utisak da već sutra ponovo mogu da se vratim na ovo mesto. Izuzetna lokacija za hajking i uživanje u prirodi i stvarno ostavlja utisak da nije reč o običnoj šumi.

Vožnja motornih sanki na reci Jenisej

Poslednji dan našeg boravka bio je planiran za vožnju motornih sanki u jednom od zaliva reke Jenisej. Naravno, vožnja je bila po zaleđenom zalivu koji je na oko sat vremena vožnje od Krasnojarska.

Motorne sanke na reci Jenisej

Najpre smo zadužili opremu, sportske skafandere, kacige, rukavice, i spustili ka zalivu gde su nas čekale motorne sanke. Instruktor nam je pojasnio na koji se način vozi, identično motoru, ali još stabilnije. Maksimalna brzina je 70 na sat (nije da nisam probao).

Jezero je zaleđeno i u većem delu je sneg, sveukupno izuzetan doživljaj! Jedino se mora voditi računa o ledu, i naravno bez naglih poteza. U zalivu smo obišli više mini zaliva, litica i jednu pećinu. Osećaj je bio fenomenalan, mada ga je ubrzo nadmašio osećaj vožnje po zaleđenom Bajkalskom jezeru.

Celokupna avantura trajala je oko 3 sata. Domaćini su bili izuzetno ljubazni, uslužni i korektni, za svaku pohvalu. Rado bih se ovde vratio.

Sveukupni utisak

Iznenadim se svaki put kada pogledam na mapi gde se nalazi Krasnojarsk. Rusiju obično doživljavamo kroz mapu Evrope, gde je ova velika zemlja na istoku, gde se zapravo završava na svojim zapadnim granicama. Rusiju retko posmatramo kroz prizmu azijske mape gde zauzima kompletan severni deo ovog velikog kontinenta. I pri tome, osećaj odlaska u Krasnojarsk, daleku aziju, ni u jednom trenutku ne ostavlja utisak da si otišao daleko od Evrope, jer je Rusija pre svega slika evropske kulture.

Sa divnim lokalcima

Posebnu čar celoj priči definitivno daje priroda Sibira, nadaleko poznata i fascinantna. Drago mi je da sam bio deo ove fantastične priče, projekta FollowUpSiberia i gost zimske Univerzijade. Nadam se da ću imati prilike da otkrijem i ostale delove Rusije.

Tagovi:

Ostavi komentar